Želja za gradjanskim slobodama inspirisala je osnivače Sjedinjenih Država da usmere svoju zemlju ka širenju tih sloboda svuda u svetu, rekao je predsednik Buš. Današnji praznik, Dan nezavisnosti, američki predsednik je obeležio govorom održanim u Morgantaunu, u državi Zapadna Virdžinija. Izveštava
Obrativši se okupljenima predsednik Buš je rekao da je od samog početka američkog Rata za nezavisnost, težnja ka gradjanskim slobodama zahtevala čvrstinu i žrtvovanje:
”Sećamo se patriotskih grupa koje su rizikovale živote da bi ostvarile slobodu za novi kontinent. Naši preci suočavali su se sa užasnim gubicima i teškoćama. Ali nisu popuštali. Očuvali su svoje verovanje u budućnost gradjanskih sloboda. Zahvaljujući teško stečenoj pobedi mogli su da sprovedu odredbu iz Deklaracije o nezavisnosti, da su svi ljudi stvoreni jednaki.“
Predsednik Buš je rekao da će slična čvrstina biti potrebna za pobedu u ratu protiv terorizma, i da zbog toga Sjedinjene Države moraju da prošire slobode u Iraku i dalje od njega, ne gubeći hrabrost i istrajnost:
”Šireći slobode u delu sveta ophrvanom nevoljama uklonićemo izvor nestabilnosti i nasilja. Pored toga, položićemo temelje mira za našu decu i unuke.“
Kao što je to i ranije činio, predsednik Buš je nazvao 21. vek ”vekom gradjanskih sloboda.“
”Znam da ćemo, prenoseći duh američke revolucije u ovo novo doba, ostaviti zemlju snažnijom i boljom za sve one koji je nazivaju svojim domom.“
Proslava 4. jula u Beogradu
Američki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt priredio je u Beogradu prijem povodom Dana nezavisnosti. Prijemu u rezidenciji ambasadora prisustvovali su najviši funkcioneri SCG i Srbije, medju kojima i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Srbije Vojislav Koštunica, ministri spoljnih poslova Vuk Drašković, odbrane Prvoslav Davinić i ljudskih i manjinskih prava Rasim Ljajić.
Prijemu je prisustvovao i predsednik Skupštine SCG Zoran šami, više članova vlade Srbije, predstavnici većine političkih stranaka, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle, predsednik Islamske zajedinice muftija Hamdija Jusufspahić, brojni predstavnici diplomatskog kora i javnog i kulturnog života.
Obraćajući se okupljenima, posle tradicionalnog predavanja zastave i pevanja himne, Polt je rekao da 4. jul za gradjane Amerike nije samo obeležavanje godišnjice potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, već "veličanje ideala koje Amerikanci neguju i spoznaja da širom Amerike, obični gradjani svakoga dana žive ove ideale na mnogo različitih načina". Polt je kazao da i u SCG, baš kao i u Americi "heroji koje svakodnevno srećemo pokreću zemlju napred" dodajući da su to "obični ljudi koji poseduju viziju i hrabrost, ambiciju i veru u bolju budućnost".
Ovi heroji koje prećutno cenimo i to pokazujemo kroz ljubav prema domovini su ljudi kojima danas želim da odam priznanje, rekao je amabasador SAD i potom predstavio šestoro gradjana SCG koje čiji "glas razuma i tolerancije, želja za napretkom zajednice u kojoj žive, vredan rad i briga o porodici, integrititet i dovitljivost čine suštinu i snagu bilo koje zemlje". "U mojoj zemlji je običaj da se na praznik 4. jula odaje priznanje ljudima kao što su Jasmina, Boris, Kazim i Slavoljub, kao što su David i Aleksej i za mene je velika čast da odam priznanje ovim herojima iz svakodnevnog života i u vašoj zemlji", kazao je Polt.
Šta znači biti Amerikanac?
Na današnji dan, 4. jula 1776. godine potpisana je američka Deklaracija o nezavisnosti. Širom Sjedinjenih Država taj dan se obeležava vatrometima, paradama, porodičnim skupovima i razmišljanjima o tome šta znači biti Amerikanac. Saradnik Glasa Amerike Adam Filips razgovarao je sa nekim gradjanima Njujorka o tome kako oni doživljavaju svoju zemlju i ovaj praznik:
Po sunčanom danu, u njujorškom Centralnom parku, majka i ćerka odmarale su se na jednoj klupi. Saradnik Glasa Amerike upitao je majku da li je Amerikanka:
Majka je odgovorila da jeste Amerikanka, iz Teksasa, a na pitanje šta to zapravo znači ćerka je izjavila da to znači da ste slobodni da se krećete svuda, da imate pravo da činite šta god želite i kako želite, i da se ponašate i predstavljate sebe kao pojedinca. Naša zemlja snažno reaguje, rekla je ona, ako nas neko napadne, kao što je bio slučaj 11. septembra 2001. godine:
Nedaleko odatle, Kristi Ajris je izrazila slično gledište:
”Biti Amerikanac znači imati neotudjivo pravo na život, slobodu i traganje za njom. Svakog danas sam svesna da sam privilegovana što sam Amerikanka. Osećam izvesnu odgovornost da zbog toga učinim svet boljim mestom za život.“
Na njujorškoj Petoj aveniji, urednik Kristofer Filips izjavio je da reč sloboda obuhvata suštinu onoga što znači biti Amerikanac, ali je dodao da sloboda ima mnogo lica:
”To znači i slobodu da se uspe, kao i da se ne uspe. Morate da plivate ili potonete. Amerika pruža mnoge prilike, ali nema veliku sigurnosnu mrežu ako ne uspete.“
Tonja Lavlejs, turista iz Los Andjelesa, takodje misli da su slobode u Americi blagoslov, ponekad sa naličjem, ali ipak blagoslov:
“Na negativnoj strani je materijalizam, puno materijalizma. Ljudi zaboravljaju na jednostavnost života, jer se živi užurbano. S druge strane je tolerancija. Ljudi jednostavno tolerišu jedni druge, dopuštaju jedni drugima da budu različiti i ne vide to kao negativnost.
Majk Roberts iz Monroa, u Luizijani, na dubokom jugu Amerike, kaže da je do 11. septembra smatrao da su Amerikanci podeljeni u rasnom i etničkom smislu. Medjutim to se, kako kaže, promenilo:
Ne postoji istinski Amerikanac. Čak su i Indijanci došli ovde sa nekog drugog mesta. To sada shvatamo. Mi smo konglomerat.
Medjutim, Linda Filips, učiteljica iz Hekensaka u Nju Džerziju još uvek gaji ideal harmonije u svetlu raznolikosti, jer svakodnevno posmatra kako se lepo slažu i stapaju deca iz Koreje, Dominikanske republike, Amerikanci afričkog porekla i Indijci.
Neki Amerikanci su zabrinuti da sloboda i pravo na drugačije gledište, kako su ih zamislili osnivači države, možda nisu tako bezbedni kao nekada. Tejlor Spenser, koji se protivio ratu u Iraku, kaže da neki Amerikanci izjednačavaju patriotizam sa podrškom politici vlade.
”Ako se patriotizam zasniva na vezivanju žutih traka u znak podrške vojnicima i isticanju zastava, ja nisam patriota. Ali, mislim da sam duboko patriotski raspoložen i da volim ovu zemlju i ono što ona predstavlja: odnosno slobode za pojedinca i slobodu izražavanja, otvorenost, velikodušnost i dobrodošlicu. Ali u inostranstvu, kada gledaju američku zastavu oni to ne vide. Oni vide dominaciju i hegemoniju, moć i pohlepu.
Za neke druge, poput Harija Pirsa, saksofoniste i klarinetiste koji svira za prolaznike ispred Metropoliten muzeja, stvar je jednostavna:
”Ja sam muzičar, ne želim da se bavim politikom. Ljudi mi kažu da sam patriota jer sviram američku muziku: Geršvina, Kerna - sve velike kompozitore. Zasviraću i sada jednu: Ameriko - ovo je moj poklon tebi za praznik...
Proslava u Iraku
Za američke vojnike na službi u Iraku, proslava 4. jula je prilika da na kratko zaborave svakodnevnicu i podsjete se nacionalne tradicije...
Neki od vojnika iz Teksasa plešu, neki igraju odbojku... Pripremaju se bezalkoholna pića i roštilj, koji je – kažu vrlo ukusan...
Narednik Lekon Bej kaže da svakodnevnica nije baš tako svečana...Osim toga – vojnici su upriličili i malo karaoke takmičenje povodom Dana nezavisnosti...
Pored hod dogova, hamburgera – bazen je, kaže narednik Florinda Gomez najbolji segment prazničme zabave u Bagdadu...
Vojnici su platili i dobrovoljno radili kako bi se ovaj bazen, u jednojn od nekadašnjih palata Sadama Huseina, otvorio za ovu prigodu. Vojničke čizme, zamijenjene su danas – bikinijem.
Narednik Lori Kenlou kaže da zabava na bazenu nije moguća svakog dana – ali da praznik kakav je 4. jul, tro dozvoljava...
Za mnoge vojnike– deklaracija potpisana prije skoro 230 godina ima svoj smisao i u Iraku...
Poručnik Pit Godbju kaže da je današnji dan poseban – baš zbog ideala slobode i demokratije za koje se i u Iraku bore mladići i djevojke u američkim uniformama...