U biznisu postoje velike kompanije, još veće – i, na kraju, Volmart, najveća korporacija i privatni poslodavac u Americi.
Sem Volton je osnovao svoj lanac Volmart prodavnica pre 40 godina i uspeo da ga pretvori u američku priču o uspehu. U suštini priče o uspehu Volmarta je - mušterija, osoba za koju je Sem Volton tvrdio da je – «šef». Kada je otvorio svoju prvu prodavnicu u državi Arkanzas 1962, Volton je imao jednostavan plan - zadovoljiti kupce prijateljskim ponašanjem osoblja i raznovrsnošću artikala po najnižim mogućim cenama. Maja Masten radi u Volmartovom odeljenju za poslovne veze.
«Filozofija Sema Voltona je bila - poštovanje prema kupcima - mušterija je uvek na prvom mestu.»
Ta formula je postala model za poslovni uspeh Volmarta. Kada je Sem Volton umro 1992, ime Volmart bilo je poznato širom Amerike i u osam drugih zemalja. Volmart danas zapošljava preko milion 600 hiljada radnika. Tim Kejn, ekonomista u fondaciji Heritidž kaže da je uspehu kompanije veoma doprineo inovativan duh njenog osnivača.
«On je prosto uneo mnoge novine u trgovinu na malo, kojih se pre njega niko nije setio.» Jedna od stvari koju je Volmart pružio bila je da možete da kupite takoreći sve na jednom mestu. Volmart je izgradio ogromne prodavnice gde su kupci mogli da nadju sve od odeće do hrane - sve pod istim krovom. «Amerikanci nisu želeli da obilaze, na primer, sedam različitih prodavnica da bi kupili tri artikla – na primer majicu, groždje i papir. Ako možete sve to da nadjete u istoj prodavnici time svakako štedite na vremenu, a osim toga cene su niže.»
Volmart se nada da će do kraja ove godine izgraditi još 250 super šoping centara čime bi se njihov ukupan broj popeo na hiljadu 900. Kupcima se svakako svidja ta ideja.
«Možete da nadjete sve što hoćete i to po razumnim cenama. Imate izbor, a sve je jevtino.»
«Ovde mi se sve dopada. Cene i ljudi».
U proseku, Volmartove prodavnice svakog meseca posećuje 4 miliona kupaca. Prošle godine zarada Volmarta je iznosila preko 250 milijardi dolara. Da bi održao taj nivo biznisa Volmart je uveo i informatičku tehnologiju. Informacije o svim proizvodima, koji se skeniraju na blagajnama Volmarta, pohranjuje se u centralnoj banci podataka što omogućava kompaniji da prati šta mušterije kupuju i kada.
«Primetićemo koja vrsta odeće ima bolju prodju - koja boja se najviše traži.»
U skladu sa tim, Volmart nabavlja svoju robu. Informacije o tome šta se traži na tržištu, omogućavaju Volmartu da optimalizuje prodaju. Pošto je Volmart najveća kompanija po obimu poslovanja on ima izuzetno veliku kupovnu moć i može da diktira proizvodjačima vrste i količine proizvoda koje su mu potrebne.
«Oni su stvorili veoma efikasan lanac snabdevanja, koji je ujedno veoma ekonomičan. Pošto su tako važan akter mogu da postavljaju uslove trgovinskim firmama na veliko i da ih nateraju da spuste svoje cene.»
Pošto kontroliše cenu proizvoda, Volmart je u stanju da ponudi kupcima svoje svakodnevne niske cene koje su u proseku 20 do 30 odsto niže od cena njegovih konkurenata. Medjutim, mada je to dobro za kupce, kritičari kažu da to takodje dovodi do gubitka radnih mesta u Americi. Alan Tonelson, je na čelu Američkog poslovnog i industrijskog saveta, organizacije koja zastupa interese malih i srednjih industrijskih firmi.
«Problem je u tome što, mada Volmart pruža relativno niske cene po američkim standardima, njegov poslovni model primorava veliki broj kompanija koje ga snabdevaju da izvoze poslove u inostranstvo.»
Menadžeri Volmarta se ne slažu sa tom ocenom, i tvrde da je Volmart prošle godine nabavio robu u Kini u vrednosti od 18 milijardi dolara što je daleko manje od iznosa koji je platio američkim snabdevačima.
«Mi smo platili preko 137,5 milijardi dolara za robu američkih snabdevača, njih ukupno preko 68 hiljada. Da ste taj novac uložili u poslovnu kompaniju, ona bi bila peta po veličini u Americi.»
Ako tome dodate da je Volmart i najveći privatni poslodavac u Americi možete da shvatite ogroman uticaj koji ova kompanija ima na veliki deo američke ekonomije. Ta vrsta uticaja donela je Volmartu i pohvale i kritike.