Ugledni američki istoričar i profesor Univerziteta Perdu u Indijani, Čarls Ingrao, predvodi projekat “Naučna inicijativa” u okviru koga oko 300 zapadnih i domaćih eksperata za Balkan nastoje da utvrde faktografiju o najspornijim događajima u balkanskom konfliktu tokom 90-tih godina. Ovih dana profesor Ingrao će boraviti u Srbiji, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Njegova turneja povezana je sa obeležavanjem desetogodišnjice Srebrenice.
Pred polazak za Beograd, profesor Ingrao je razgovorao sa našom koleginicom Jelom Defrančeski. Po mišljenju Čarlsa Ingraoa, desetogodišnjica Srebrenice je prilika da se svima onima, koji još uvek sumnjaju da je jula 1995. počinjen najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata, još jednom predoče dokazi o tome.
Ingrao: Dokazi zločina u Srebrenici su toliko ubedljivi da ih malo ko u svetu negira. U projektu koji vodim učestvuje 300 vodećih zapadnih eksperata za Balkan kao i veliki broj lokalnih naučnih radnika, od čega više od 60 stručnjaka iz Srbije. Istraživanje se zasniva na mnogim nepobitnim podacima. Imali smo, na primer, priliku da pregledamo satelitske snimke i dokaze o otkriću oko 4,000 tela zakopanih u neposrednoj blizini Srebrenice. O tom događaju svedočio je general Krstić, drugi po rangu komandant snaga bosanskih Srba u to vreme, kao i veliki broj oficira i civila podređenih Krstiću. Postoje snimci telefonskih razgovora između Radovana Karadžića i drugih, o tome kako treba likvidirati i zakopati Srebreničane. Da se masakr dogodio potvrdili su nedavno i predsednik Republike Srpske i članovi njegove komisije o Srebrenici. Pa ipak, veliki broj ljudi u Srbiji još uvek negira da je srpska strana kriva za taj masakr, pa čak i da se on dogodio. Mislim da je korisno iskoristiti priliku da se o tom događaju govori na osnovu podataka proverenih u skladu najvišim naučnim standardima, kao što je to učinila naša Naučna inicijativa.
Glas Amerike: Negiranje neprijatnih istorijskih istina nije redak fenomen, ukazuje profesor Ingrao. Toga nisu lišene ni najdemokratskije zemlje, poput Amerike.
Ingrao: Takvih primera ima na pretak. Jedna od najduže osporavanih istorijskih činjenica jeste genocid koji su Turci počinili nad Jermenima, početkom 20. veka. Negiranje nezgodne istine je ljudski fenomen i nije ograničen samo na Balkan i Srednju Evropu. U Americi se ovih dana mnogo govorilo o jednom takvom slučaju, u kojem ljudi dugo nisu želeli da prihvate da je njihova strana počinila strahote. Reč je o brutalnom ubistvu trojice mladih aktivista za građanska prava, počinjenom pre više od četiri decenije u gradiću Filadelfija, u državi Misisipi. Za brutalno ubistvo je odgovorna jedna lokalna milicija. Međutim, porota u lokalnom sudu tek je nedavno potvrdila da su za ubistva trojice zagovornika ljudskih prava krivi lokalni ekstremisti. Dakle, prošlo je četiri decenije da bi se ljudi u Misisipiju najzad suočili sa istinom.
Glas Amerike: Tokom svoje posete zemljama Zapadnog Balkana, gospodin Ingrao planira da ubedi vodeće političare da, kada govore o nedavnim balkanski sukobima, to čine na osnovu potkrepljenih činjenica. Ingrao smatra da projekat Naučna inicijativa pruža takvu verodostojnu naučnu potku.
Ingrao: Mi nastojimo da ohrabrimo političke lidere da predoče podatke do kojih je naša grupa došla u skladu sa najvišim naučnim standardima. Moj kolega iz Naučne inicijative, Tomas Everet i ja, razgovara ćemo sa vodećim političarima. On će posetiti Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ja ću prevashodno boraviti u Srbiji i na Kosovu, a kratko ću se zadržati i u Banja Luci i Sarajevu. U svim tim centrima apelovaćemo na političke čelnike da razmotre rezultate istraživanja Naučne inicijative, sa kojima su saglasni ne samo vodeći zapadni stručnjaci, nego i naučnici iz njihovih sredina. Zatražićemo od naših sagovornika da javnosti objasne da ti međunarodni i domaći naučnici nisu radili ni pod kakvim političkim pritiskom, i da su uspeli da izgrade zajedničku naučno-istorijsku platformu, prihvatljivu za svakog u regionu. Bilo bi izuzetno dobro kada bi političari poput Borisa Tadića, Ibrahima Rugove, Stipe Mesića, kao i bivši i sadašnji predsednici BiH, prihvatili naše nalaze kao zajedničko sagledavanje događaja iz nedavne prošlosti, i time doprineli da se uklone kontroverze opterećene mitovima, mržnjom i poricanjem.