Demokrate tvrde da predsednik ne vodi rat na pravi način i da je Ameriku učinio manje bezbednom.
Predsednik Buš iskoristio je svoje nedeljno obraćanje naciji preko radija da iznese neke elemente svog govora koji će održati u utorak uveče, na prvu godišnjicu dana kada su SAD predale suverenu kontrolu nad zemljom iračkim vlastima.
«Da bih obeležio ovaj istorijski dan, otputovaću u Fort Breg u Severnoj Karolini gde ću našim vojnicima i američkom narodu govoriti o našoj misiji u Iraku, o tome zbog čega je ona i dalje važna za našu bezbednost ovde, kod kuće, i o našoj strategiji «dva koloseka» da bismo došli do pobede. Vojni kolosek te strategije podrazumeva da moramo da porazimo teroriste i nastavimo da pomažemo Iračanima da preuzimaju veću odgovornost za odbranu svoje slobode. Prizori koje gledamo na televiziji su sumorno podsećanje da su neprijatelji slobode u Iraku okrutne ubice koje nemaju poštovanja prema ljudskom životu».
Zvaničnici Bušove administracije sve više su zabrinuti zbog efekta koje snimci iz Iraka imaju na javno mnjenje u SAD. Nova anketa koju su sproveli TV mreža CBS News i Njujork Tajms pokazuje da svega 37% Amerikanaca podržava predsednikov način vodjenja rata u Iraku. Ta podrška u februaru je iznosila 45%. Predsednik Buš kaže da je ovo ključni trenutak i test za naciju, jer teroristi pokušavaju da zaplaše Amerikance i Iračane u nadi da će se američke trupe povuci iz zemlje pre nego što završe svoju misiju.
«Cilj terorista je da slome volju Amerike i iračkog naroda pre nego što demokratija bude mogla da pusti korene.»
Veći deo predsednikovog nastojanja da pažnju javnosti preusmeri na planove o daljim koracima u Iraku ponovo dovodi u vezu terorističke napade 11. septembra 2001, i američku invaziju u cilju rušenja režima Sadama Huseina. Predsednik Buš kaže da je Amerika krenula u rat zato što je bila napadnuta, i da je i dalje u ratu jer još postoje ljudi koji žele da naude Amerikancima. U odgovoru Demokrata putem radija, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski rekao je da je rat u Iraku, Ameriku učinio manje bezbednom, pretvarajući Irak u -- kako je rekao -- «najefikasniji centar za obuku terorista na svetu».
«Ovaj rat vodjen taktički i strateški bez kompetentnosti. Dve godine kasnije Amerika je izolovanija nego ikada ranije, i predmet medjunarodnog nepoverenja bez presedana u istoriji».
Bžežinski, koji je u administracije bivšeg predsednika Kartera obavljao duznost savetnika za nacionalnu bezbednost, takodje je istakao da Amerikanci zaslužuju posteno objašnjenje toga kako su američke trupe dospele u Irak i realističnu odrednicu uspeha u ratu, koji po njegovom mišljenju, sve više postaje beizlazan za američke trupe.
«Patriotizam i ljubav prema otadžbini ne podrazumevaju i beskrajno žrtvovanje naših vojnika u ratu koji se opravadava parolama. Da bi se zaštitila bezbednost Amerike, imamo odgovornost da postavimo pitanje kako smo došli do ove tačke, i kuda idemo odavde.»
Po rečima bivseg savetnika za nacionalnu bezbednost, predsednik Buš bi trebalo da jasno predoci šta se mora postići pre nego što američke trupe mogu da napuste Irak. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa iračkim premijerom Ibrahimom al-Džafarijem, predsednik Buš je isključio mogućnost postavljanja bilo kakvog roka za povlačenje, rekavši da bi to bio ustupak neprijateljima koji bi onda samo sačekali odlazak američkih vojnika.