“Koja suverena država će pregovarti u ime Kosova za njegov ulazak u Evropsku uniju. Da li će to biti Srbija, ili Kosovo kao suverena država--to je pitanje na koje bi Beograd trebalo da odgovori” rekao je direktor Balkanske inicijative u Institutu za mir Danijel Server u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem. O suštinskom i kontroverznom pitanju visoke autonomije ili nezvisnsoti Kosova Server je rekao:
Server: Jedini način da se pronadje solucija jeste da se o pitanju visoke autonomije ili nezavisnosti detaljno diskutuje i da se ustanovi šta to stvarno znači. Nisam siguran šta znači najveći stepen autonomije, a šta nezavisnost. Nezavisnost nije nešto apsolutno, već relativno u odnosu na susede, Evropsku uniju i druge aspekte. Teza o ”najvećoj autonomiji, ali ne nezavisnost” prihvatljiva je kao početna pozicija za pregovore, ali rešenje će biti daleko složenije od te formule.
Glas Amerike: Šta mislite o upravo iznetoj ponudi Vuka Draškovića da albanske vlasti na Kosovu ponude Srbima u toj pokrajini status koji je svojevremeno Hrvatska nudila krajiškim Srbima, poznat kao plan Z-4?
Server: Ako je taj plan bio neprihvatljiv Srbima u Krajini, zašto bi on bio prihvatljiv kosovskim Albancima. Ne verujem da bi takav specifičan predog bio delotvoran. U svakom slučaju potrebno je prostudirati detalje predloga da bi se ustanovilo šta on znači, a zatim videti da li je on prihvatljiv i kosovskim Albancima i Srbima. Treba takodje utvrditi šta Albanci podrazumevaju pod terminom “nezavisnost”.
Glas Amerike: Beograd se takodje aktivno zalaže za decentralizaciju Kosova. Kako bi to moglo da se sprovede u delo?
Server: Ne znam kako bi to moglo da se ostvari, ali se nadam da će se takva decentralizacija zasnivati na geografskoj, a ne etničkoj osnovi. Mislim da bi bila velika greška za medjunarodnu zajednicu da prihvati etničku teritorijalnost, nakon desetogodišnjih nastojanja da se tako nešto zaustavi na Balkanu. Mi smo pokušali da na toj osnovi eksperimentišemo u Bosni i to nije bilo uspešno. Ne vidim nikakav razlog da se tako nešto sada pokuša i na Kosovu.
Glas Amerike: Ključni elemnat za preživljavanje Kosova kao multietničkog društva jeste povratak srpske i drugih manjina. Kakve su mognućnosti za to?
Server: To zavisi od ponašanja albanskih vlasti, ali još važniji je stav albanske populacije. Mislim da je albansko stanovništvo na Kosovu shvatilo da je povratak Srba važan standrad koji mora biti ispunjen. Medjutim, nisam siguran da li će Beograd prihvatiti vraćanje Srba širom Kosova, već bi radije da se izbeglice vrate u enklave i ojačaju srpske populacione centre na teritorijalnoj osnovi.
Glas Amerike: Ukoliko bi Kosovo dobilo nezavisnost, šta bi se dogodila sa srpskim enkalvama, uključujući severni deo Kosova?
Server: Ne podržavam da se od enkava stvori geto. Deo sam društva u kome se ljudi slobodno kreću i nadam se da će svaka uprava, bez obzira da li će Kosovo biti zvano nezavisnim ili nešto drugo, omogućiti Srbima da se slobodno kreću, da imaju radna mesta i pravo da upražnjavaju svoju veroispovest. To nema nikakve veze sa pitanjem nezavisnosti.
Glas Amerike: Neki analitičari kažu da se žiža albanskog nacionalizma nalazi na Kosovu. Da li mislite da bi Priština mogla da preuzme ulogu ujedinitelja regionalnih Albanca, pa čak i u odnosu na Tiranu?
Server: Ideja da bi kosovski Albanci mogli da preuzmu ulogu ujedinitelja Albanca na Balkanu je, kako mi se čini, veoma udaljena od realnosti. Činjenica je da na Kosovu ne biste mogli naći ni jednog uticajnijeg političari koji bi se zalagao za tako nešto. Medjutim, ako bi prestonica Velike Albanije postala Priština, a ne Tirana, možete li zamisliti kako bi političari u Tirani reagovali na ideju da se glavni grad Albanije prebaci u Prištinu. Ne verujem da bi to bila prihvatljiva ideja Beriši i drugim liderima u Tirani. Albanija je spremna da se uključi u Evropsku uniju kao Alabnija, a ne kao Albanija plus. Mislim da kosovski Albanci to takodje prihvataju.
Glas Amerike: Medjutim, kada govorimo o ideji ujedinjenja Albanca, onda tu podrazumevamo Albance u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji, Mekedoniji, Crnoj Gori pa i u Grčkoj, gde god da se nalaze. Da li mislite da postoji takva tendencija za ujedinjenjem?
Server: Mislim da je reč o jezičkoj grupi. Albanci mogu da žive gde god žele. Imate Albance i Srbe koji žive u SAD. Ideja da ljudi koji govore istim jezikom moraju da žive u istoj državi je vrlo zastarela i manjkava teza. To je stara ideja koja potiče iz 19. veka, a mi smo sada u 21. veku. Vreme je da unapredimo naša gledišta o takvim tezama.
Glas Amerike: Govoreći o 21. veku i evropskoj intergraciji, kakav neposredan razvoj dogadjaja predvidjate u tom delu Evrope?
Server: Predvidjam da će ceo balkanski region ući u Evropsku uniju. To je pitanje o kome bi Beograd trebalo da pomno razmišlja. Kosovo će završiti u Evropskoj uniji. To je prihvaćeno, kao i činjenica da će i Srbija postati deo Evropske unije. Pitanje je da li Srbija želi da čeka na Kosovo da se ono učlani prvo i da li, ako se Srbija prva učlani, ona želi da zastupa nastojanja Kosova da postane članica unije. To su neki od detalja koje treba razraditi u pregovorima o statusu te pokrajine. Kosovo će postati članica Evropske unije, a Evropska unija pregovara i uzima u obzir učljanjenje samo suverenih država. Koja suverena država će pregovarati u ime Kosova za njegov ulazak u uniji? Da li će to biti Srbija, ili Kosovo kao suverena država -- to je pitanje na koje Beograd treba da odgovori.