U rezoluciji, o kojoj će se raspravljati u Predstavničkom domu u ponedeljak, izražava se osuda, kako je navedeno, zločina genocida koje su izvršile snage bosanskih Srba nad oko osam hiljada Bošnjaka u Srebrenici. U tom dokumentu se takođe pozivaju na odgovornost Ujedinjene nacije zbog toga što nisu sprečile pad Srebrenice, koja je 16. aprila 1993. bila proglašena zaštitnom zonom UN-a. Naša koleginica, Jela Jevremović, je povodom rezolucije o Srebrenici razgovarala sa Timom Riserom, pomoćnikom demokratskog senatora Petrika Lejhija koji ko-predsedava Podborom za pomoć inostranstvu. Gospodin Riser se prvo osvrnuo na važnost usvajanja rezolucije o Srebrenici, a zatim na važnost predaje Ratka Mladića i Radovana Karadžića Haškom tribunalu.
Riser: Zakonodavci žele da podsete svet na Srebrenicu i posebno ukažu na činjenicu da su odgovorni za taj zločin i dalje na slobodi. Stav senatora Lehija i ostalih demokratskih i republikanskih senatora jeste da je za samu Srbiju i međunarodnu pravdu od apsolutno ključne važnosti da glavni krivci za Srebrenicu budu izvedeni pred lice pravde. Sve dok se to ne dogodi, po mišljenju senatora Lejhija i drugih članova Senata, Srbija ne može da očekuje da bude prihvaćena kao punopravna članica Evrope, niti da joj joj bude pružena pomoć koja joj je potrebna. Kongres želi da podrži demokratsku Srbiju -- zemlju u kojoj se poštuje vladavina zakona, a ne zemlju u kojoj se kriju ratni zločinici.
Glas Amerike: Dakle, predaja Mladića i Karadžića je ključna.
Riser: Za žaljenje je što se toliko dugo čeka na to.
Glas Amerike: Očigledno da je došlo do promene u saradnji Srbije sa Hagom.
Riser: Do pre izvesnog vremena saradnja Srbije sa Hagom i nije bila prava saradnja -- popravljala bi se samo pred krajni rok za sertifikaciju i pred opasnošću da će Kongres uskratiti pomoć. U poslednjih nekoliko meseci, međutim, došlo je do velike promene. Iako u ovom trenutku nije sasvim jasno da li je veća predusretljivost zahtevima Haga posledica moralne, pravne odgovornosti i saosećanja prema žrtvama ili ne, mora se reći da je saradnja mnogo bolja. No, ostaje sporno pitanje velike novčane nadoknade optuženima za ratne zločine koji su se do sada predali Hagu. Mogu u ime senatora Lejhija da kažem da on ne smatra da odgovorne za ratne zločine treba nagrađivati za predaju Hagu.
Glas Amerike: Vlasti su često do sada govorile da politička situacija otežava hvatanje Ratka Mladića. Izgleda da su se i te prilike promenile.
Riser: Mi shvatamo političke teškoće i da vladi nije lako. Stoga smo izlazili u susret i nastojali da budemo fleksibilni. Svake godine bi na kraju odobravali pomoć Srbiji; ali Mladić i Karadžić još uvek nisu uhapšeni. Mislim da je premijer Koštunica ovog puta procenio da je izručenje politički izvodljivo. Nadamo se da će do toga doći.