Bošnjački član Predsedništva BiH Sulejman Tihić je rekao da je odluka Tadića da dođe na komemoraciju u Potočare, "moralan, prijateljski i ljudski gest i da zaslužuje svaku pohvalu".
"Ukoliko gospodin Tadić ima dilemu oko dolaska, a vjerujem da nema, jer smo o tome razgovarali još za vreme njegove posete Sarajevu, evo ja ga pozivam da dođe", izjavio je Tihić.
I Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun smatra da je važno da predsednik Srbije prisustvuje obeležavanju 10. godišnjice masakra Bošnjaka. "Važno je da predsednik Srbije Boris Tadić dođe u Srebrenicu i to što je pokazao želju da prisustvuje ovom događaju", izjavio je Ešdaun.
"Predsednik Srbije odgovorio je na poziv svog kolege Sulejmana Tihića i siguran sam da će organi BiH uraditi sve, ukoliko Tadić dođe, da se to desi u okolnostima odgovarajućim za šefa jedne države", kazao je on. Ešdaun je uveren da će dolazak Tadića biti prilika da se "pokaže priznavanje zločina koji se desio, da se pokaže pravo poštovanje i da se BiH može pokazati kao zemlja koja svoju prošlost može ostaviti iza sebe".
Članice udruženja "Majke Srebrenice i Podrinja" protestovale su u nedelju zbog najavljenog dolaska predsednika Srbije Borisa Tadića na obeležavanje desete godišnjice masakra skoro 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 11. jula.
"Dolazak Tadića u Srebrenicu je smišljena provokacija onima koji 11. jula pokopavaju svoje najmilije, onima koji su svoje već pokopali i onima koji za sudbinu svojih najmilijih posle deset godina ništa ne znaju", saopštilo je to udruženje.
Predsednik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić izjavio je da će predsedniku Srbije i svim drugim najavljenim zvaničnicima biti garantovana bezbednost na komemoraciji.
Malkić, koji je i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje desetogodišnjice masakra rekao je za "Blic" da saopštenje udruženja "Majke Srebrenice i Podrinja" da Tadiću ne garantuju bezbednost predstavljaju pokušaj grupe ljudi da se politički istaknu.
On je ocenio da dolazak Tadića znači da predsednik Srbije priznaje da je zločin nad bošnjačkim narodom u Srebrenici počinjen u ime srpskog naroda i da, istovremeno, predstavlja i distanciranje od režima Slobodana Miloševića, za vreme čije je vladavine počinjen taj zločin.
Komemoraciji u Potočarima prisustvovaće i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron koji je pozitivno odgovorio na poziv Sulejmana Tihića.
Da li će dan, kada se pre deset godina dogodio zločin u Srebrenici, biti proglašen za dan žalosti u Srbiji i Crnoj Gori?
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da će pokrajinska vlada i formalno podržati inicijativu vojvođanskog Nezavisnog društva novinara da se 11. jul proglasi za Dan žalosti.
Zločin u Srebrenici je najmasovniji zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i zato je neobično važno da demonstriramo solidarnost sa onima koji su stradali, a koji su bili krivi samo zbog toga što nisu bili Srbi, rekao je Pajtić. Moramo da se u potpunosti ogradimo od onoga što je neko činio u ime Srbije i srpskog naroda, ukoliko zaista želimo da nosimo epitet civilizovanog naroda, ocenio je Pajtić.
Prema rezultatima istraživanja agencije Faktor plus snimci streljanja Muslimana iz Srebrenice izazvali su kod građana Srbije sažaljenje, tugu i bes prema počiniocima zločina. Polovina anketiranih građana osetili su sažaljenje i bes, jedna trećina - saosećanje prema žrtvama, dok je snimak zločina izazvao osećaj krivice kod svakog šestog građanina Srbije.
Terzić: Nikada više zločini protiv čovečnosti
Predsednik Saveta ministara BiH Adnan Terzić rekao je u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope da će obeležavanje desetogodišnjice masakra u Srebrenici biti prilika da Evropa i svet pošalju poruku – nikada više zločinački poduhvati protiv čovečnosti.
Terzić je podsetio da je samo 10 godina ranije BiH bila "tamna strana Evrope". "Dva grada simbolizuju to šta se dogodilo 1995. godine - Srebrenica i Dejton", rekao je Terzić. "Više od 8.000 ubijenih muškaraca i dece u Srebrenici strašna je istina koja se dogodila nakon 50 godina od oslobađanja Aušvica".
Identifikovane 2.032 žrtve
Šef Odeljenja za odnose s javnošću Međunarodne komisije za traženje nestalih lica Doun Porter izjavila je da je zaključno sa 17. junom identifikovano 2 032. žrtva iz Srebrenice. Dodala je da očekuje da će do 11. jula biti identifikovano i spremno za sahranu još 550 tela.
Ona je rekla da da postoji još oko 60 identifikovanih posmrtnih ostataka, ali da su porodice odlučile da ih još ne sahranjuju jer nisu kompletirani ostaci, ili se čeka na pronalazak drugih nestalih članova porodice radi zajedničke sahrane.
"Sjećanje na Srebrenicu" - ispovjest holanskih vojnika
Više od 40 posto vojnika holandskog bataljona u Srebrenici tražilo je nakon tragičnih zbivanja psihološku pomoć, a značajan broj njih i danas je pod redovnim nadzorom ljekara, tvrdi se u knizi "Sjećanje na Srebrenicu".
Autor knjige, Hendrina Pramsma, skupila je ispovjesti 171 holandskog vojnika, od njih 400 koji su ljeta 1995. godine pod zastavom UN-a, čuvali zaštićenu zonu Srebrenice.
Vojnici u knjizi naglašavaju da je ovo, 10 godina nakon srebreničkog masakra i neslavne uloge Holandjana u njemu, prvi put da neko od njih traži mišljenje i da ih detaljno ispituje o zbivanjima u zaštićenoj zoni UN-a.
Sami Holandjani koji su pod plavim šljemovima učestvovali u toj misiji, i medju kojima značajan broj više nije u vojnoj službi, priznaju da su nakon Srebrenice promijenili ponašanje - mnogi od njih su postali agresivni, odaju se piću i drogama.
Takvo je i svjedočenje Svena Uldersa, koji je napustio vojnu službu, nakon čega je imao problema sa tučama i drogom, noseći sve ove godine post-tarumatski sindrom. Njegov nekadašnji "ratni drug" iz Srebrenice, Ton de Han, još je vojnik, ali je nakon srebreničke tragedije, kako kaže, "izgubio volju za životom".
Prema službenim podacima, iz Srebrenice se vratilo barem 10 procenata vojnika sa post-traumatskim sindromom, a očita posljedica iskustva koje su ponijeli sa sobom je činjenica da ih je čak 65 posto napustilo vojnu službu.
Autor knjige ukazuje da je misteriji oko stvarne uloge Holandjana u srebreničkom masakru doprinijelo i nestajanje dokaznog materijala o počinjenim zločinima. Direktno se optužuje holandsko ministarstvo odbrane, što je potkrijepljeno svjedočenjima bivših vojnika.
Tako jedan od njih, Ron Geval, tvrdi da je lično na razvijanje, "redovnim putem", uputio 14 rolni filma, medju kojima je jedna sadržavala nerazvijene fotografije ubijanja bošnjačkih civila, od strane srpskih snaga koje su zauzele srebreničku enklavu.
Sa razvijanja se vratilo 13 rolni filma- jedna, ona sporna, je nestala i niko nije bio u stanju da joj udje u trag. Prema službenicima ministarstva, niko nikada nije zvanično prijavio nestanak pomenutog filma.
"Sjećanje na Srebrenicu" koje se, ne slučajno, objavljuje pred desetu godišnjicu masakra, primjeti da su holandski vojnici, nakon Srebrenice, dočekani od strane domaće javnosti sa oštim kritima. Prva od njih je uslijedila nakon što su, po izvlačenju iz Srebrenice, Holandjani u vojnoj bazi UN-a u Zagrebu teškom pijankom proslavili "uspješnu" vojnu misiju, dok su snage bosanskih Srba masovno ubijale Bošnjake Srebrenice.
Kritike su se nastavile i po njihovom povratku, a nisu bili poštedjeni i najviši predstavnici ministarstva odbrane i holandske vlade. Zbog njih je, svojjevremeno, cijela vlada premijera Vima Koka podnijela ostavku, priznajući posredno neslavnu ulogu u srebreničkoj tragediji.