Premijer Srbije, Vojislav Koštunica ima razloga da zadovoljan zaključi razgovore u Briselu- na dve adrese: u Evropskoj komisiji i Savjetu je dobio uveravanja da će SCG biti podržana u nastavku integracijskog procesa sa EU, uz nastavak ispunjavanja medjunarodnih obaveza. Evropska unija je potvrdila odlučnost da podrži integracijski proces Srbije i Crne Gore, stav je koji je izneo evropski komesar za proširenje, Oli Ren, nakon današnjeg susreta sa premijerom Srbije, Vojislavom Koštunicom.
Ren je istakao da Unija drži obećanja data na Solunskom samitu, bez obzira na teškoće sa kojima se trenutno susreće, i bez obzira na tvrdnje medija o blokadi nastavka proširenja.
Ren: Stavljam posebnu važnost na opredeljenost Evropske unije stabilizacijskom i asocijacijskom procesu Zapadnog balkana i moglo bi biti veoma kontraproduktivno usporavanje ili zaustavljanje procesa integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Moramo nastaviti posao na stabilnosti regiona koji je mnogo propatio i koji je izazvao mnogo problema Evropskoj uniji devedesetih godina.
Evropski komesar je najavio da će Unija uskoro biti spremna da započne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom.
Ren: Do kraja godine bi trebali završiti sve tehničke pripreme- planiramo i bićemo spremni u oktobru, na petu godišnicu demokratske revolucije u Beogradu.
Ren je pozdravio napore koje je od početka ove godine napravila vlast u Beogradu u pravcu pune saradnje sa Tribunalom i ohrabrio nameru srpskog premijera da nastavi sa tim poslom:" Da pronadje, uhapsi i prebaci u Hag Ratka Mladića i da pomogne u hapšenju Radovana Karadžića".
Ren: Ja takodje cenim i brzu akciju srpskih vlasti nakon što je objavljen video snimak ubijanja Srebreničana- to ukazuje na rešenost Beograda da da svoj doprinos pomirenju.
Što se tiče Kosova, Ren naglašava da je stav Brisela da razgovori o statusu počnu što pre i očekuje da srpska vlada u tom procesu ima konstruktivan stav. Srpski premijer je, sa svoje strane, najavio kako će njegova vlada već sutra usvojiti nacionalnu strategiju pridruživanja državne zajednice EU do 2012. godine, nazivajući to važnim i obimnim dokumentom. Koštunica je uveren da će proces približavanja Srbije i Crne Gore Uniji biti brži ako te dve republike ostanu zajedno i kao potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju.
Sličnu podršku je srpski premijer dobio i od svog drugog briselskog sagovrnika, visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Havijera Solane.
Koštunica: Dobili smo jos jednom čvrstu podršku u vrenme kada se u Evropi vodi debata kako dalje posle neuspeha referenduma o ustavu u Francuskoj i Holandiji... ...To znači, praktično, da mi naše poslove nastavljamo i u razgovoru sa g. Solanom rekao sam o tome koliko se odmaklo u tim poslovima, šta se dalje namerava činiti kada je reč o pozitivnoj Studiji izvodljivosti.
Koštunica je komentarisao stav glavne tužiteljice Haga, Karle del Ponte, da je srpski premijer "izneverio obećanje da će u Hag dovesti ključne optužene za Srebrenicu", kao i tvrdnje medija da Beograd pregovara sa Ratkom Mladićem o njegovoj predaji.
Koštunica: Ja obećanja držim i naravno da nikad nešto što ne može da se ispuni ne obećavam. Što se tiče ostalog, nikakvi pregovori se ne vode u ovom trenutku sa Ratkom Mladićem ali sa druge strane mislim da neistine te vrste samo otežavaju da se obaveze koje Srbija i Crna Gora imaju u odnosu na Haški tribunal potpuno ispune. Naša odluka je potpuno jasna i rešenost da je neophodna potpuna saradnja koja obuhvata sve optužene pred Haškim tribunalom i mi ćemo nastaviti da saradjujemo na taj način, uprkos katkad i napisima u medijima koji tu saradnju, obvjektivno, otežavaju i time, zapravo, idu protiv nečega što je intencija Haškog tribunala.
I komesaru Renu i visokom predstavniku Solani, Koštunica je predao spisak Crnogoraca koji žive u Srbiji - njegova tvrdnja da je reč o 263 hiljade ljudi, gotovo polovini stanovnika Crne Gore, koji bi, u slučaju crnogorskog referenduma, trebali da imaju pravo da glasaju.
Koštunica: Stvari su potpuno jasne- državljani jedne države moraju glasati o njenoj budućnosti, ma gde oni živeli u toj državi. Ovde se ne radi o običnim izborima, gde se rešava da li će jedna ili druga stranka ili koalicija doći na vlast, ovde se rešava prosto o tome da li će jedna država postojati u ovom obliku ili neće i potpuno je prirodno da svi oni koji imaju crnogorsko državljanstvo , a u ovom trenutku žive u Srbiji, moraju o nečemu što je za njih najvažnije, da se opredele.