Britanski premijer Toni Bler dobio je nagoveštaj onoga što ga čeka u Briselu gde sutra počinje dvodnevni krizni samit evropskih lidera.
U Donjem domu parlamenta, Bler se suočio sa nizom ljutitih pitanja o mestu Velike Britanije u Evropi i tome šta treba uraditi u pogledu procesa usvajanja evropskog ustava, koji je potpuno skrenuo sa koloseka. U delu zasedanja britanskog parlamenta na kome se postavljaju pitanja premijeru, glavna opoziciona Konzervativna partija optužila je Tonija Blera za kolebanje kada je reč o Evropi, što se ogleda u odluci da odloži ratifikaciju evropskog ustava posle neuspeha referenduma u Francuskoj i Holandiji. Bler je na to odgovorio da je krajnji cilj Konzervativaca da Britaniju odvoji od Evrope, dok je tu tvrdnju osporio opozicioni lider Majkl Hauard. Britanski premijer rekao je da je Evropi potrebno vreme za razmišljanje da bi zajednički odlučila kojim smerom da ide u budućnosti.
«Mislim da u Evropi sada postoji jasno razumevanje da je potrebno da se održi mnogo dublja i temeljnija debata o budućnosti Evrope. Na sreću, budući da Britanija ima vladu koja nije evro-skeptična nego veruje u Britaniju u centru Evrope, mi smo zato na pravoj poziciji da odigramo značajnu ulogu u toj debati».
Bler je ponovio svoje mišljenje da je borba za britanske interese, sa pozicije koju je okarakterisao kao pro-evropsku, ispravna stvar za zemlju. On je takodje izdvojio globalizaciju kao ključno pitanje koje zahteva ujedinjeni stav čitave Evrope. Bler je rekao da bi trgovinske restrikcije bile kontraproduktivne.
«Mi se zalažemo za slobodan i liberalan pristup toj temi. Verujemo da treba da pozdravimo konkurenciju i ulažemo u talente i obrazovanje da bismo se suočili sa tim izazovima. Drugi veruju da treba da se zaštitimo putem propisa. Ja ne mislim da je to ispravan put. Druga debata je o transatlantskom partnerstvu. Da li je naš glavni saveznik i dalje Amerika? Opet, postoje neslaganja i o tome. Zato mislim da ako počnemo da odgovaramo na te dileme i stvorimo konsenzus o političkom pravcu u Evropi, neka od tih pitanja će postati lakša za rešavanje».
Suma u iznosu od više milijardi dolara godišnje, koja se Britaniji vraća iz evropskog budžeta zato što dobija manje poljoprivredne subvencije, jedno je pitanje koje bi moglo da premijera dovede u veoma izolovan i težak položaj. Druge nacije EU žele da ukinu obeštećenje Britaniji koje pomaže da se nadoknadi značajna razlika izmedju britanskog doprinosa budžetu EU i novca koji ta zemlja prima. Bler je nedavno rekao da će razmisliti o ponovnoj proceni tog obeštećenja, ali samo u kontekstu sveobuhvatne revizije svih evropskih finansija, ali u ovom trenutku malo je verovatno da će taj stav dobiti mnogo podrške ostalih članica EU.