Nastojanja na normalizaciji odnosa izmedju dve zemlje imala su podršku u Beloj kući uprkos otporu u Kongresu.
Gvozdev: Neki ljudi u administraciji su ukazivali da je Srbija regionalna demokratija, jedna od vodećih zemalja na Balkanu, i da je nelogično da SAD nemaju normalne odnose sa tom zemljom jer su oni način da se reše i druga pitanja. Čak i u izjavama Nikolasa Bernsa oseća se nelagodnost povodom nekih rezolucija u Kongresu, posebno onih u kojima se izražava jasna želja da Kosovo bude nezavisno. Izjava Bernsa da administracija nije definisala svoj stav o budućem statusu Kosova, nije izjava koja je namenjena isključivo Balkanu, već istovemeno predstavlja signal Kongresu da Bela kuća želi da Kongres prestana da se meša u to pitanje, jer to komplikuje situaciju za administraciju. Stejt departmentu je jasno, ako možda nije Kongresu, da bi nepravilno rešenje tog pitanja imalo posledice po Gruziju, Izrael i Palestince, Irak i druge regione i da se ono ne može odvojiti od drugih koja su važna za SAD. U toku je jasna promena stava Vašingtona i sada se ukazuje na potrebu preispitivanja sitaucije na Kosovu u odnosu na ranija saopštenja o toj pokrajini. Isto tako, SAD i medjunarodna zajednica uvidjaju da situacija na Kosovu tokom proteklih nekoliko godina nije nešto što zaslužuje povoljnu ocenu. U toj pokrajini nemate delotvornu upravu, niti primenu standarda i u Stejt departmentu je preovladalo mišljenje da se ne može razmatrati pitanje konačnog statusa dok se barem ne ispune standardi.