Prema nekim procenama u Americi već živi oko osam miliona ilegalnih hispanaca, koji inače predstavljaju najbrojniju manjinsku zajednicu u Sjedinjenim Državama.
U međuvremenu, neki Amerikanci veruju da bi tako veliki broj hispanaca mogao da dovede do toga da Sjedinjene Države postanu zemlja sa dva jezika. Amerikanci danas, kada telefonom rezervišu karte za avion, kada proveravaju svoj račun u banci ili obavljaju neku poslovnu transakciju, mogu da biraju da li će da govore na engleskom ili na španskom. Za engleski se obično bira broj jedan na telefonskom aparatu.
“... a za španski se bira broj dva.”
Ta novina je uvedena kada je broj hispanaca u Americi počeo naglo da raste. Španski se sada može čuti u reklamama, u radio i televizijskim programima, kao i prilikom opštenja sa administrativnim organima.
“U Americi se sve manje govori jednim jezikom”.
Robin Tunkel je član organizacije JU-ES Ingliš, koja lobira Kongres da engleski proglasi zvaničnim jezikom Sjedinjenih Država. Tunkel smatra da treba održati engleski kao zajednički jezik koji tradicionalno doprinosi stvaranju američkog nacionalnog identiteta.
“Nismo iste rase, niti vere, niti nacionalnog porekla, ali svi možemo da govorimo istim jezikom”.
Tunkel strepi da bi zbog španskog jezika zemlja mogla da se podeli u dve jezične grupe, koje bi funkcionisale potpuno odvojeno. Međutim, stručnjak za demografiju Filip Longman, iz Fondacije za novu Ameriku, ovde u Vašingtonu, smatra da su takve strepnje besmislene. On ukazuje da deca hispanskih imigranata nauče engleski u školi i da mnogi od njih ne bi mogli da postanu pravnici, naučnici i drugi profesionalci, čemu streme, bez znanja engleskog jezika. Čak ni u pretežno hispanskim mestima kao što su Majami i Dejd Kaunti, na Floridi, gde živi oko 650.000 Kubanaca, niko ne može da stekne politički uticaj sa znanjem isključivo španskog.
“Brzo sam shvatio da je struktura vlasti u tim mestima u rukama anglosa, i da su hispanci koji zauzimaju važna mesta u potpunosti prihvatili američku kulturu. I oni i njihova deca govore engleski”.
Sa takvom se ocenom slaže i Dona Krišćan, izvršni direktor Centra za jezike u Vašingtonu. Ona kaže da hispanski imigranti izuzetno poštuju znanje engleskog:
“Roditelji su vrlo zainteresovani da deca nauče engleski. Oni se često opiru programima pomoću kojih bi deca održala znanje maternjeg jezika, jer brinu da bi zbog toga možda zapustili engleski”.
Stručnjaci takođe ukazuju na veoma brzi tempo asimilacije hispanaca u Americi, kao i na njihovu sve nižu stopu nataliteta. Oni ne veruju da će Amerika postati dvojezična. Prema popisu stanovništva iz 2000. godine, u Sjedinjenim Državama se u raznim zajednicama govori više od 300 raznih jezika.