Jedan od vodećih eksperta za uragane na svetu, Vilijam Grej, kaže da će ova sezona uragana na Atlantantiku i Karibima biti intenzivnija od prosečne.
Vilijam Grej predvodi istraživački tim stručnjaka za uragane na Univerzitetu države Kolorado, koji ima reputaciju pouzdanog prognoziranja aktivnosti uragana. On kaže da će leto 2005. biti veoma burna sezona za uragane. Grej napominje da je prognoza čak veća od preliminarnog izveštaja koji je objavljen pre nekoliko meseci. Prema njegovim rečima, uslovi na Atlantskom okeanu su idealni za uragane.
«Izgleda kao da se približava veoma aktivna sezona uragana. U ovom izveštaju prognoziramo još veće aktivnosti u odnosu na prethodne. Prvi izveštaj za ovo leto, koji smo objavili početkom decembra, najavljivao je aktivnosti malo iznad proseka. U aprilu smo prognozu izmenili očekujući veći stepen aktivnosti uragana, a sada je izveštaj još pojačan. Mislimo da je malo verovatno da će doći do vremenskih uslova «El Ninja», a Atlantik je podjednako topao kao i ranijih godina, osim 1998. koja je bila izuzetno aktivna godina».
Grej kaže da je niz vremenskih pojava koji se zajednički nazivaju fenomenom «El Ninjo» prisutan na Pacifiku gde pomaže da se oluje «poguraju» ka sredini Atlantika. Njegov tim očekuje da će se na Atlantiku formirati 15 velikih oluja od kojih će nastati osam uragana. Četiri od njih biće veliki uragani, sa brzinom vetra većom od 175 kilometara na sat. Meteorolozi američke vlade objavili su sličan izveštaj pre nekoliko nedelja, predvidjajući 12 do 15 oluja i sedam do devet uragana, od kojih tri do pet velikih. Naučnici koji proučavaju vremenske uslove u tropskim predelima kažu da su temperature vazduha i vode, i šeme cirkulacije Atlantskog okeana počele da se menjaju pre oko deset godina, kada su počele da pogoduju formiranju uragana. Vilijam Grej kaže da taj fenomen, poznat kao termohalinska cirkulacija, traje već decenijama.
«To je samo promena na Atlantiku i mislimo da je izaziva cirkulacija Atlantskog okeana, tzv. termohalinska cirkulacija. Znamo da se ona nekad ubrzava a nekad usporava i to u periodima koji traju izmedju 40 i 60 godina.»
Prošle godine, četiri uragana su pogodila državu Florida u roku od šest nedelja, prouzrokujući štetu u iznosu od 42 milijarde dolara. Takodje je značajna šteta naneta Karibima, gde je ostrvo Grenada doslovno uništeno u uraganu. Eksperti kao što je Vilijam Grej kažu da će, buudći da mnogo više ljudi živi u priobalnim oblastima nego što je bio slučaj u toku prošlog perioda pojačane uraganske aktivnosti, cena uragana neminovno rasti.