Francuski birači, zabrinuti zbog nezaposlenosti i nestajanjem socijalne države, zadali su potencijalno fatalni udarac ustavu Evropske unije u sudaru izmedju nada evropske političke elite i strahovanja velikog segmenta francuske javnosti.
Lideri Evropske unije kažu da ratifikacija ustava mora da se nastavi dok ga svaka zemlja ne bude prihvatila. Devet zemalja uključujući velike igrače poput Nemačke, Italije i Španije, već je odobrilo tu povelju i samo ju je Francuska. Ali još jedan referendum sutra u Holandiji će, prema očekivanjima, rezultirati drugim NE. Tehnički, ukoliko jedna zemlja članica odbaci ustav, on ne može da stupi na snagu u Uniji. Medjutim, komesar Evropske unije za trgovinu Piter Mendelson kaže da, šta god Francuszi mislili o tome, još uvek je suviše rano da se taj ustav proglasi mrtvim.
”Mada je Francuska važna, ona nema veto nad akcijama svih drugih zemalja.“
Premijer Luksemburga Žan Klod Junker, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, kaže da nema govora o bilo kakvom naknadnom pregovaranju o ustavu, kako bi se zadovoljili Francuzi, jer je medju njima ima i onih koji žele da kompletno obustave evropsku integraciju. Junker će idućeg meseca biti domaćin samita u Briselu i, kako njegovi pomoćnici ističu, taj susret će biti u celini posvećen iznalaženju načina da se prevazidje ustavni zastoj. Još jedno ključno pitanje jeste da li će Evropska unija u stanju stagnacije biti spremna da u oktobru započne pregovore o priključenju Turske. Jedan od elemenata koji su imali velikog uticaja na referendum u Francuskoj je bio osećaj medju biračima da ih politička elita nije konsultovala u vezi sa prošlogodišnjim uvećanjem EU. Takodje nisu imali glas pri uvodjenju pravila kojima se zavodi disciplina troškova i novoa inflacije zemalja članica EU. Margo Vostrom, zamenik šefa Evropske komisije kaže da ovim ustavom nisu uzete u obzir zabrinutosti običnih gradjana. Jedan od razloga protivljenja ovom ustavu, koji najčešće navode francuski birači, jeste dokument koji se tiče otvaranja francuskog tržišta za novu konkurenciju. Za mnoge je to dokaz da će slabo oporezovane, jeftine ekonomije istočne Evrope odneti njihova radna mesta. Britanski premijer Bler, čija zemlja preuzima predsedništvo EU u julu ističe:
”Ispod svega ovoga je dublje pitanje o budućnosti evropske ekonomije i načina na koji se ona suočava sa modernim pritiscima globalizacije i tehnoloških promena -- pitanje kako da se obezbedi da evropska ekonomija u svetlu tih izazova ostane jaka i prosperitetna.“
Evropa je na raskrsnici. Da li će izabrati otvoreno tržište sa bolnim merama koje uz to idu? Ili će izabrati socijalnu državu iako ona nije više ekonomski održiva? Dominik Moisi, sa francuskog Instituta za medjunarodne odnose, kaže da je najverovatniji ishod da će svaka zemlja otići svojim putem.
”Danas je nova Evropa puna energije i dinamizma. Bliža je Aziji u smislu energije - i u tu kategoriju spadaju Poljska, Baltičke republike i moždaVelika Britanija. S druge strane je stara Evropa (Francuska, Nemačka i Italija) koje pokušavaju da zaštite socijalni model koji više ne postoji.“
Jedan diplomata se priseća da Evropska unija početkom devedesetih nije uspela adekvatno da se pozabavi nasilnim raspadom Jugoslavije delimično i zbog toga što je bila koncentrisana na unutrašnja pitanja poput stvaranja monetarne unije.