Stručnjaci Američkog prirodnjačkog muzeja izgradili su model preistorijske šume, kakva je postojala na tlu današnje Kine. Najzanimljiviji delovi izložbe svakako su razne vrste dinosaurusa, rekonstruisanih na osnovu fosila i uz pomoć umetnosti, tehnologije i - verovali ili ne - nekih domaćih životinja. Pre 130 miliona godina, šumama severoistočne Kine lutali su dinosaurusi, čije replike se danas mogu videti izložene u njujorškom Američkom prirodnjačkom muzeju. Zvuk preistorijske šume samo je jedan od doživljaja u ovoj diorami od 65 kvadratnih metara. Naučnici, umetnici i tehničari rekreirali su sve do najsitnijih detalja - od opalog lišća praistorijskog drveća do raznih životinja i insekata. Izložba nije ogradjena staklom, tako da posetioci zaista imaju doživljaj da su zakoračili daleko u praistoriju. Paleontolog Mark Norel učestvovao je u istraživanjima u kineskoj šumi Laoning:
”Rekonstrukcija je verna jer svaka biljka, svaki insekt, svaki organski detalj, predstavljaju neki fosil pronadjen na licu mesta. Jedino što smo morali da izmišljamo jesu boje pojedinih životinja. Iako znamo da su neke od njih imale šare nismo sasvim sigurni kakve su bile boje. Ali sve ostalo je autentično.“
U senci ginko drveća, dinosaurus nalik na pticu, tela pokrivenog perjem i razjapljenih čeljusti, juri za velikim krilatim insektom. Malo dalje, zaspali dinosaurus zavukao je glavu pod krilo, slično današnjim guskama. Kustos muzeja, Majkl Novasek ističe da je za razumevanje te vrste izumrlih životinja neophodno poznavanje biologije današnjih ptica:
”Pre deset ili dvadeset godina nismo bili svesni toga da su ptice u stvari živi dinosauri. Ne samo da su u srodstvu sa njima, već su zaista dinosauri. Drugim rečima, dinosaurusi nisu izumrli. Jedna grupa je opstala, a to su ptice.“
Naučnici proučavaju načine kretanja ćurki, kokoški i nojeva i na osnovu toga zaključuju kako su slično gradjeni dinosaurusi stajali ili hodali. Čak su stvorili kompjuterski model ogromne kokoške radi proučavanja pokreta jednog od najpopularnijih dinosaura - tiranosaura reksa. Na osnovu toga zaključili su da je tiranosaur mogao da trči brzinom od svega oko 16 kilometara na sat, što je znatno manje od 70 na sat, kako se ranije verovalo. Modelari su za ovu izložbu izgradili mehanizovani kostur tiranosaurusa reksa, koji na upečatljiv način pokazuje posetiocima izložbe kako se kretala ta praistorijska životinja.