Ove godine obeležava se 50. godišnjica Diznilenda. Otvaranje tog zabavnog parka, nedaleko od Los Andjelesa, predstavljalo je prekretnicu za Diznijev studio.
Otvaranje tog zabavnog parka, nedaleko od Los Andjelesa, predstavljalo je prekretnicu za Diznijev studio, koji je od tada proširio svoje interesovanje na skoro sve segmente industrije zabave. Početak proslave 50. godišnjice obeležen je melodijom iz Diznijevog crtanog filma ”Snežana i sedam patuljaka,“ u izvodjenju pevačice Kristine Aguilere. Taj prvi tematski zabavni park u svetu, inspirisan likovima i scenografijom iz Diznijevih ”crtaća,“ podeljen je na nekoliko takozvanim zemalja: Zemlju kauboja i indijanaca, Zemlju sutrašnjice, Zemlju avantura i Zemlju bajki. Pol Bond, novinar ”Holivudskog reportera,“ kaže da je otvaranju Diznilenda prethodila žestoka televizijska kampanja samog Volta Diznija:
”Kada je Diznilend otvaran, to je prenošeno u istoimenom televizijskom šouu, što je bio nezapamćen dogadjaj.“
Prenos je pratilo 90 miliona gledalaca, praktično svako ko je imao televizor u Americi. Danas u svetu postoji deset Diznijevih parkova, na tri kontinenta, a 11. se gradi u Hong Kongu. Osim toga, kompanija ima 35 hotela i dva luksuzna turistička prekookeanska broda, dve televizijske mreže i na stotine prodavnica sa raznim proizvodima zasnovanim na Diznijevim likovima. Volt Dizni kompani osnovana je 1923. godine, ali je tek 1928. stvorila svoju prvu crtanu zvezdu, Mikija Mausa. Od prvog zvučnog crtaća, pod naslovom ”Vili parobrodar,“ pa sve do popularnog televizijskog šoua Klub Mikija Mausa, Diznijevi likovi zabavljali su generacije dece. Ipak, nije uvek išlo tako glatko. U poslednje dve godine sukobi medju članovima direktorskog borda prilično su uzdrmali kompaniju. Uprkos povremenim filmskim promašajima, Diznijev studio imao je niz crtanih hitova, kao što su ”Mala sirena,“ ”Tarzan“ i ”Kralj lavova.“ Pored toga, kako kaže novinar pol Bond, i dalje jako dobro ide prodaja klasičnih filmova, koji su u medjuvremenu obnovljeni najsavremenijim digitalnim uredjajima:
”Svakih nekoliko godina studio obnavlja nešto iz svoje kinoteke klasika - ”Snežanu,“ ”Uspavanu lepoticu,“ ”Pinokija,“ a potrošači sve to prosto gutaju jer žele da imaju sve te filmove na digitalnim video diskovima, sa svim prednostima koje donosi ta tehnika.“
Jedan od izazova sa kojima će se kasnije ove godine suočiti novi generalni direktor Diznija, Robert Ajgler, biće popravljanje odnosa sa Piksarom, kompanijom za kompjutersku animaciju, odgovornom za nekoliko veoma isplativih Diznijevih filmova. Prošle godine, bruto prihod kompanije iznosio je više od 30 milijardi dolara. Zahvaljujući tome našla se na drugom mestu liste najvećih medijskih kompanija, odmah posle Tajm-Vornera.