U tekstu njihove zajedničke rezolucije se ne navode imena zemalja koje bi trebalo da postanu stalne članice Saveta bezbednosti, ali sve četiri zemlje očekuju da će dobiti taj status. Preostala dva mesta bila bi dodeljena zemljama Afrike. Rasprava o reformi UN-a traje već deset godina. Po rečima generalnog sekretara UN-a Kofija Anana, konačnu odluku o proširenju Saveta bezbednosti trebalo bi doneti na Generalnoj skupštini do septembra ove godine, kada je zakazan samit svetskih lidera u Njujorku:
“Apelujem na zemlje članice da učine da Savet bezbednosti u većoj meri odražava ukupnu međunarodnu zajednicu, kao i da bude usklađen sa današnjom stvarnošću. O tom važnom pitanju se predugo raspravlja. Verujem da bi članice trebalo da se usaglase oko te odluke i da, po mogućnosti, postignu konsenzus, ali svakako pre samita”.
Nekoliko stalnih članica Saveta bezbednosti uzdržano su reagovale na predlog o njegovom proširenju. Sjedinjene Države ističu da se slažu sa svakim predlogom koji će učiniti Savet bezbednost efikasnijim. Kina smatra da tu odluku treba doneti isključivo putem konsenzusa. Amerika je, u međuvremenu, podržala kandidaturu Japana, ukazujući da Japan obezbeđuje 20 odsto operativnog budžeta Ujedinjenih nacija, odnosno najviše od svih zemalja posle Sjedinjenih Država. Kako je to ovih dana rekao američki savetnik za reformu UN-a, Tomas Ripaš -- zemlje koje učestvuju u finansiraju UN, treba da imaju i veći uticaj na njihov rad.
“Članstvo u telima Ujedinjenih nacija, posebno u Savetu bezbednosti, trebalo bi da imaju zemlje koje snose najveći teret. Zemlje koje su odgovorne za finasiranje UN-a treba da imaju veći uticaj na utvrđivanje programa i budžetskih prioriteta”.
Medjutim, reorganizaciju Saveta bezbednosti koči više pitanja, a pre svega pravo na veto. Brazil, Nemačka, Indija i Japan predlažu da nove stalne članice dobiju isti status kao sadašnje stalne članice, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Međutim, Vašington je već dao do znanja da će podržati kandidaturu novih članica samo ukoliko one budu odustale od prava na veto. Takođe postoji spor oko toga koje zemlje će predstavljati afrički kontinent. Za dva mesta predviđena u Savetu bezbednosti za Afriku bore se Egipat, Južnoafrička Republika i Nigerija. Dok Brazil, Indija, Nemačka i Japan tvrde da su već obezbedile 120 od 128 potrebnih glasova, te zemlje su takođe suočene sa snažnom opozicijom. Kina se protivi kandidaturi Japana, Italija kandidaturi Nemačke, a Pakistan je protiv svog političkog rivala Indije. Zemlje poput Meksika, Kanade i Južne Koreje se zalažu za takozvani polu-stalni status novih članica. Ni najveći optimisti ne gaje nadu da će reorganizacija UN-a teći brzo i glatko.