Jedna nova izložba, otvorena nedavno u Americi, bacila je dodatno svetlo na neke od značajnih dogadjaja u istoriji Amerike, u poslednjih 300 godina.
Različiti svakodnevni predmeti, od čajnika i zidnih satova, preko tkanina i keramike do nakita i nameštaja, pokazuju kako su Amerikanci živeli, od vremena kada bu bili kolonisti do današnjih dana. Kako kaže kustos izložbe Nensi Karlajl, jedan neupadljivi čajnik spada medju najznačajnije od izloženih predmeta.
”Veruje se da je pripadao Crispusu Atuksu, prvoj žrtvi čuvenog Bostonskog masakra. On je bio rob, pola afrički crnac pola Indus, čije ime je prvi put zabeleženo 1750. godine, na spisku odbeglih robova.“
Atuks je poginuo 1770., u sukobu izmedju lokalnih stanovnika i britanskih vojnika, jednom od prvih u Ratu za nezavisnost. Kasnije je postao simbol protivnika ropstva. Nešto dalje, preko nekoliko portreta predstavljena je jedna porodica iz države Mejn, razdvojena Gradjanskim ratom:
”Dva sina nastavila su očevim stopama i postala advokati. Stariji se preselio na jug, usvojio tamošnje ideje i postao ubedjeni branitelj ropstva. U pismima porodici žalio se na drskost severnjaka, koji dolaze da govore južnjacima kako treba da žive.“
Sin koji se odselio na jug poginuo je još početkom rata, dok je njegov brat na severu završio kao general vojske severa. Kustos Nensi Karlajl dalje ukazuje na nekoliko keramičkih vaza, koje pričaju priču o nastojanjima na oslobadjanju žena: U ”Devojačkom klubu subotom uveče,“ u severnom delu Bostona, okupljale su se krajem 19. veka Italijanke i Jevrejke radi zajedničkog čitanja knjiga. To je bila vrlo neobična aktivnost za prvu generaciju doseljenika, jer su porodice uglavnom nastojale da ekonomski stanu na noge. Posvećivanje vremena obrazovanju i zabavi bilo je istinski revolucionarni čin.“ Jedna žena filantrop čula je za ovu grupu i platila tim devojkama da nauče kako da proizvode dekorativnu grnčariju. Potom im je obezbedila čist radni prostor - što je bila retkost za doseljenike - i pristojne plate. Devojke su doživele nezapamćen uspeh. 75 odsto njih završilo je srednju školu, a 50 odsto produžilo na koledž. Njihovo preduzeće, pod imenom Grnčarija Pol Rivir, postojalo je sve do četrdesetih godina. Njihove vaze, zajedno sa još 200 izloženih predmeta, sačuvalo je Društvo za očuvanje entikviteta Nove Engleske, koje je i organizovalo ovu izložbu.