Član britanskog parlamenta Džordž Galovej, na pretresu u američkom Senatu, odbacio je optužbu da je imao koristi od programa Ujedinjenih nacija “Nafta za hranu”.
Galovej je ljutito demantovao tvrdnje navedene u izveštaju senatskog pododbora za istrage - da je poslovao sa Sadamom Huseinom i da se zbog toga zalagao za ukidanje sankcija Iraku. Britanski parlamentarac je iskoristio priliku da na pretresu kritikuje predsedavajućeg tog pododbora, senatora Norma Kolmana iz Minesote.
“Nisam sada, niti sam ikada trgovao naftom, niti je to iko ikada činio u moje ime. Nikada nisam video barel nafte, niti sam ga kupovao niti prodavao, niti je to iko ikada radio za mene. Znam da su standardi u Vašingtonu pali, ali vi ste kao pravnik neverovatno neodgovorni prema meni.”
Kolmanov pododbor objavio je dokumenta koja -- kako se navodi -- ukazuju da je Džordž Galovej pod okriljem programa “Nafta za hranu” primio 20 miliona barela nafte. Prema istim dokumentima, Galovej i neki francuski i ruski političari koji su takođe dobili iračku naftu, određeni procenat zarade su isplaćivali Sadamu Huseinu. O tome je govorio i senator Kolman.
“U jednoj od transakcija gospodina Galoveja, režimu Sadama Huseina je isplaćeno više od 300.000 američkih dolara. Visoki zvaničnici Sadama Huseina su obavestili pododbor da su vlasnici kvote nafte, u ovom slučaju Galovej, odgovorni za tu transakciju zbog čega su morali da znaju da su tom tajnom isplatom prekršili zakon.”
Galovej je negirao sve optužbe, ustvrdivši da ne postoje nikakvi dokazi da je ikada trgovao iračkom naftom. Takođe je rekao da je cilj istrage Kolmanovog pododbora skretanje pažnje američke javnosti sa problema na koje Sjedinjene Države nailaze u Iraku, među kojima je i to što još nije podnet račun za milijarde dolara koja se tamo troše. “Senatore, ovo je najveće bacanje prašine u oči koje može da se zamisli.” Nezavisni britanski zakonodavac je branio i svoje protivljenje zadržavanju sankcija Iraku i ratu koji predvode Sjedinjene Države. Džordž Galovej je na ovom pretresu svedočio dobrovoljno, pod zakletvom i bez imuniteta od američkih pravosudnih organa. Predmet pretresa bio je način na koji je Sadam Husein iskoristio program “Nafta-za-hranu”, zgrnuvši milijarde dolara profita uprkos međunarodnim sankcijama zavedenim 1991. zbog iračke invazije na Kuvajt.