Dijamanti su večiti - kaže se u jednom nekada veoma popularnom šlageru, iako se u njemu ne govori o njihovoj izvanrednoj tvrdoći već o njihovoj pouzdanosti u odnosu na varljivu ljubav.
Naravno, pri tom se misli na prirodne dijamante, nastale u snažnim tektonskim potresima, pod vulkanskim pritiscima i temperaturama. Takvi dijamanti odlikuju se izvanrednom providnošću i čistoćom, ali su retki i skupi pa se najviše primenjuju u izradi nakita. Ma koliko se tehnolozi trudili da kopiraju prirodu, veštački dijamanti su uvek bili žućkasti ili braonkasti, što je ograničavalo njihovu primenu. Bezbojne je veoma teško proizvesti i to samo vrlo sitne. Istraživači iz Geofizičke laboratorije Karnegijeve zadužbine uspeli su da iskristališu desetokaratni, jednokristalni, potpuno providni dijamant veličine 12 milimetara.
Metodom hemijskog taloženja ugljene pare dijamant je rastao brzinom od oko stotinu mikrometara na sat. Pokazalo se da je providnost ovog dijamanta tako dobra da propušta sve talasne dužine svetlosti - od ultraljubičaste do infracrvene. Značaj ovog otkrića je ogroman, jer ovakvi dijamanti nailaze na široku primenu u specijalnim optičkim uredjajima - na primer onima sa laserima. Naučnici kažu da bi razradom ove metode bilo moguće postići brzinu rasta dijamantskog kristala od jedan milimetar na sat. Kažu da se ovi novi dijamanti mogu porediti sa onim prirodnim, a kako je rekao jedan od članova istraživačkog tima: svanulo je dijamantsko doba.