Nasilje je počelo kasno sinoć kada su pobunjenici upali u zatvor da oslobode 23 muslimanska biznismena kojima se sudi po optuzbaa da pripadaju jednoj ekstremistickoj organizaciji. Očevici kažu da su pobunjenici najmanje deset policajaca uzeli kao taoce i oslobodili oko 2000 zatvorenika. Ruski funkcioneri u Moskvi osudili su ponašanje pobunjenika i izrazili podršku rukovodstvu Uzbekistana. SAD su izrazile zabrinutost zbog nasilja kao i oslobadjanja zatvorenih pripadnika jedne terorističke organizacije. Američke vlasti pozvale su i vladu Uzbekistana i demonstrante da se uzdrže od nasilja.
U Avganistanu već četvrti dan traju žestoki anti-američki protesti, a najmanje osam ljudi ubijeno je u danasnjim sukobima sa policijom. U Pakistanu su islamističke partije pozvale na masovne proteste ali se samo nekoliko stotina demonstranata okupilo u većim gradovima. Protesti su usledili posle još nepotvrdjenih optužbi da su američki istražitelji oskrnavili Kuran za vreme ispitivanja zatvorenika u bayi Gvantanamo na Kubi. Američka vojska saopštila je da razmatranavode koje je izneo magazin Njuzvik ali da nije našla dokaze o tom incidentu. Predstavnici vojske nemire u Avganistanu pripisuju domaćim političkim problemima a ne navodnom skrnavljenju Kurana. Bela Kuća je danas ponovo pozvala na smirivanje situacije i saopštila da ozbiljno shvata tvrdnje o tom incidentu.
Američki vojni avioni bombardovali su lokaciju za koju se smatra da je skrovište pobunjenika u jednoj pustinji daleko na zapadu Iraka, dok se ofanziva protiv pobunjenika nastavlja već šesti dan. Stanovnici te regije u blizini sirijske granice kažu da su prinudjeni da beže u bezbednije krajeve, jer se očekuju novi vazdušni napadi. U operaciji učestvuje više od hiljadu marinaca. Za to vreme su intenzivirani pobunjenički napadi u drugim delovima Iraka, u kojima je ovog meseca poinulo više od 300 ljudi. Predsednik prelazne iračke vlade Ibrahim al-Džafari priznao je da je došlo do rasta nasilja dodajući da će vanredno stanje biti produženo još 30 dana, i primenjeno širom Iraka osim u severnim, kurskim delovima.
Najmanje dva turska vojnika ubijena su iz zasede koju su im postavili kurdski pobunjenici u jugoistočnom delu zemlje, a najmanje tri druga vojnika ranjena su u napadu blizu grada Bingola. Incident se dogodio u toku vojne operacije protiv Kurdistanske radničke partije PKK. Nasilje je usledilo posle jučerašnjeg poziva Evropskog suda za ljudska prava da Turska ponovi sudjenje lideru te organizacije, Abdulahu Odžalanu. Evropski sud zaključio je da 1999 godine, Odžalan nije dobio nepristrasno sudjenje. Turski predsednik Ahmet Nedžet Sezer rekao je da bi ponovljeno sudjenje zahtevalo da parlament prethodno usvoji izmene zakona.
Pentagon je preporučio zatvaranje više od 150 američkih vojnih baza od Mejna do Havaja, a sekretar za odbranu Donald Ramsfeld izjavio je da bi njihovo zatvaranje uštedelo 49 milijardi dolara u narednih 20 godina, i olakšalo brže rasporedjivanje trupa. Mnoge od predloženih lokacija su baze i centri za rezerviste Nacionalne garde. Plan Pentagona podrazumeva i povlačenje oko 13,500 američkih vojnika iz Nemačke i Južne Koreje. Gradovi širom SAD pripremali su se za ovu neprijatnu vest, jer mnoge lokalne ekonomije zavise od obližnjih vojnih baza. Nezavisna komisija održaće pretres o ovom predlogu, u koji može da unese izmene pre nego što konačni spisak bude predat predsedniku Bušu. Predsednik odobrava tu listu i zatim je prosledjuje Kongresu na usvajanje.
SAD su «kategorički odbacile» tvrdnje Moskve da Vašington koristi nevladine organizacije u Rusiji za špijunažu. Američka ambasada u Moskvi izdala je saopštenje posle komentara šefa ruske Federalne službe bezbednosti Nikolaja Patruševa. Vašington je takodje odbacio navode da su pripadnici mirovnog korpusa SAD uključeni u obaveštajne aktivnosti u Rusiji. Korpus koji su činili američki volonteri angažovani na razvojnim i obrazovnim programima u inostranstvu, povukao s iz Rusije 2003. godine zbog optužbi o špijunaži. Patrušev je juče optužio američke, britanske, kuvajtske i saudijske agente da koriste nevladine organizacije kako bi podrivali ruski uticaj u regiji i podržali smene vlada u bivšim sovjetskim republikama.
Kovani novčići evra u budućnosti će biti redizajnirani kako bi odražavali 10 novih nacija koje su se prošle godine pridružile EU. Jedna strana sadašnjih kovanih evra ima mapu sa 15 zemalja koje su prvobitno činile Uniju. Novi novčić imaće mapu šire Evrope, ili neki drugi zajednički simbol koji će odražavati proširenu EU.