U eri borbe protiv širenja nuklearnog oružja, često se razmatra sigurnost, odnosno obezbeđenost ruskih nuklearnih pogona i uskladištenih nuklearnih glava.
Nuklearni reaktor u Institutu “Kurčatov”, na severozapadu Moskve, nekada je bio ponos Sovjetskog Saveza. Kada je otvoren 1943, pogon je nazvan jednostavno “Laboratorija broj 2” i imao je jedan cilj: stvaranje ruske nuklearne bombe. Danas je to jedan od 11 nuklearnih reaktora, koliko se veruje da radi u ruskoj prestonici.
“Od pogona u koje američka administracija ima uvid, svega oko 22 odsto je bezbednosno usavršeno u potpunosti”, kaže Robert Berls, direktor moskovske Kancelarije za nuklearnu bezbednosnu inicijativu, nevladine organizacije koju su zajednički osnovali biznismen iz Atlante Ted Tarner i demokratski senator iz Džordžije, Sem Nan.
“To je institut u kojem je američki Sekretarijat za energetiku počeo da dograđuje nuklearne pogone, a u njemu ima nekoliko takvih pogona. To je relativno otvoren objekat i grupa terorista, ako se potrudi, čini mi se da bi mogla lako da prodre unutra. Sačuvaj Bože kakvo bi čudo mogli da naprave ako bi ikada stigli do tih istraživačkih reaktora i kakav bi užas mogao da snađe Moskvu”, kaže Berls.
Pokušavajući da smanje bojazan, Rusi su počeli da prikazuju neke od bezbednosnih mera koje su sada uvedene u pogon “Kurčatov”, uključujući i specijalne transportere koji su doterani tako da mogu da kontrolišu nivo radioaktivnog zagađenja u slučaju incidenta i neprekidno dežurstvo na objektu jedinica Ministarstva za hitne situacije. O tome je napravljen čak i film - da bi se smirili duhovi. Ono što je izvesno, jeste da su teroristi barem razmatrali mogućnost napada na Institut “Kurčatov”. Ruske trupe su oktobra 2002, zauzele Pozorište “Duborvka” u centru Moskve, čime je završena opsada boraca iz otcepljenog ruskog regiona Čečenije.
Devet stotina gledalaca i izvođača su tri dana držani u zgradi kao taoci. Rusi su upumpali u zgradu još neidentifikovani uspavljujući gas da bi prekinuli opsadu - pri čemu su pobijeni otmičari, ali i 129 njihovih zarobljenika. I dok je sasvim javna vojna operacija prenošena preko ruske televizije, Rusi u komšijskom Institutu “Kurčatov” su pomno gasili najveći reaktor. I Rusija i Sjedinjene Države naširoko publikuju rastavljanje elemenata svog nuklearnog arsenala. Rakete se demontiraju, prerađuje se fisioni materijal, a metalni delovi se tope i bacaju u otpad. Zahjvaljujući inicijativi američkog Kongresa, takozvanom Nan-Lugarovom kooperativnom Programu za smanjenje opasnosti, samo prošle godine je rastavljeno 312 ruskih nukleranih glava. Predstoji ogroman posao - sveobuhvatna bezbednosna osiguranja nisu završena na više od pola ruskog potencijalno opasnog nuklearnog materijala.
Vojni analitičar, Pavel Felgenhauer, kaže da rastavljanje nuklearnih glava može da stvori niz dodatnih problema.
“Povlačenje iz upotrebe znači da su one rastavljene. Ali materijal od kojeg su bile napravljene nije nestao. To znači da je negde uskladišten. Najverovatnije negde gde je manje sigurno, nego dok je bio u sastavu nuklearne glave. Prema tome, rastavljanje nuklearnog oružja je dobro, ali ne znači da je materijal sada sigurniji. Cela situacija nije jednostavna, a pogoršava je nedostatak uzajamnog poverenja i nedoumice u pogledu pravca u kojem bi mogli da se razvijaju američko-ruski odnosi”, kaže Felgenhauer.
A ti odnosi, uopšteno uzev klimavi zbog američkog strahovanja da predsednik Putin koči demokratske reforme, zategnuti su i u pogledu nuklearnog pitanja. Rusi neće da dozvole američkim inspektorima da obiđu neke od svojih najosetljivijih lokaliteta, uzvraćajući time na - kako kažu - odbijanje Vašingtona da sarađuje sa ruskim inspektorima u Sjedinjenim Državama. Početkom ovog meseca, državni sekretar Kondoliza Rajs je razgovarala o nuklearnom pitanju sa predsednikom Putinom i visokim ruskim zvaničnicima. Prilikom gostovanja na ruskoj televiziji, postavljeno joj je pitanje da li se Sjedinjene Države mešaju u ruski suverenitet tražeći pristup do nuklearnih lokaliteta.
“Inspekcije koje treba obaviti, ni na koji način ne smatramo pitanjem suvereniteta. To su pitanja saradnje, jer svi treba da brinemo šta se događa dok rastavljamo stare arsenale nuklearnog oružja”, rekla je Kondoliza Rajs.
Ono zbog čega su ruske takozvane “labave rakete” i dalje u novinskim naslovima, nije samo neslaganje u pogledu sprovođenja sporazuma o nuklearnoj bezbednosti. Oni koji traže da nuklearno pitanje dobije prioritet u rusko-američkim bilateralnim odnosima, takođe ukazuju na strateške realnosti koje - kako tvrde - doprinose odlaganju stavljanja ruskih potencijalno smrtonosnih materijala pod kontrolu. Sjedinjene Države i Rusija su i dalje u stanju visoke nuklearne pripravnosti i - idalje sposobne da u deliću sekunda krenu u međusobni nuklearni napad.