Da li bi ovaj simbol u jednoj reči mogao biti preteča promene u regionu? Kifaja je postala parola kao i ime grupe koja se zalaže za okončanje Mubarakove vlade. Proizašla iz pokreta protiv rata u Iraku, ova opoziciona grupa želi široke ustavne reforme koje bi ograničile ovlašćenja predsednika i broj mandata tokom kojih bi bilo koja osoba mogla da ostane na tom položaju. Oni takodje žele da vlada ukine vanredne zakone koji su na snazi od ubistva bivšeg predsednika Anvara el Sadata 1981. godine. Kifaja obuhvata članove različitih političkih gledišta. U okviru tog pokreta saradjuju umereni islamisti, aktivisti za ljudska prava, liberali i intelektualci. Autor bestselera Alaa Al-Asvani je član:
”Mislim da je ta grupa veoma značajna zbog svoje raznolikosti. Sve se odigrava na ulici i nije organizovano od strane samo jedne stranke.“
Porast uticaja ove grupe je bio postepen, delimično zato što je za osnivanje političke stranke u Egiptu potrebno odobrenje vlade. Suočene sa mogućnošću odbijanja, opozicione grupe su godinama pokušavale da steknu glas u javnosti. Da bi doskočila tome Kifaja je pokušala da stvori pridobije obične gradjane, u nadi da će njena poruka naići na podršku. Do sada, pet hiljada članova je potpisalo pristup u članstvo preko Veb stranice, koju je delimično finansirao lekar i biznismen Hani Anan.
”Ja sam biznismen, a ne političar. Većina nas nema nikakve ambicije da se bavi politikom kao karijerom. Mi smo lekari, advokati, inženjeri, konsultanti, biznismeni. Mnogi od nas su ovde zato što su ovo teška vremena za Egipat.“
Medjutim, neki kažu da je Kifaja puki medijski fenomen, bez triajnijeg uticaja. Mohamed Abdel Moneim Said je šef Centra Al Ahram za političke i strategijske studije i član Nacionalno-demokratske stranke predsednika Mubaraka:
”Ako posmatrate primer Ukrajine, Gruzije i drugih zemalja primetićete masovni pokret koji može biti 10 puta brojniji od bilo čijih policijskih snaga. Činjenica da Kifaja nije mogla da okupi više od 500 do 1500 sledbenika na svojim skupovima, zapravo svedoči o tome da oni nisu popularni koliko misle. “
Na poslednjim demonstracijama, 27 aprila, Kifaja je pokušala da koordiniše akcije širom Egipta. Trinaest gradova je učestvovalo, ali su demonstranti na mnogim mestima bili u kućnom pritvoru, zastrašivani i čak navodno pretučeni. 125 osoba je pritvoreno, mada su svi pušteni na slobodu istog dana. Pripadnici specijalnih policijskih snaga su u Kairu, opkolili oko 300 demonstranata. Ulica je zatvorena i prolaznicima nije bilo dopušteno da pridju i pridruže se demonstrantima. Pripadnici Kifaje kažu da pod takvim okolnostima, već samo pojavljivanje na ulicama šalje snažnu poruku. Oni dodaju da su demonstracije razbile tabue da se Mubaraka ne sme kritikovati i da su potvrdile pravo na proteste u zemlji gde su političke slobode gušene. Džordž Išak, stručnjak za hrišćansko obrazovanje i dugogodišnji aktivista je koordinator Kifaje.
”Patimo od kulture straha. Sada pokušavamo da je se lišimo. Mislim da smo uspeli pomalo u tome. Ljudi su sada postali smeliji, hrabriji i dolaze na demonstracije bez straha.“