Naime, teleskop je registrovao toplotne anomalije do kojih dolazi prilikom sudara asteroida. NASA veruje da novo-dobijene informacije mogu pomoći u potrazi za udaljenim planetama, van našeg solarnog sistema, na kojima postoje uslovi za nastanak života. Naučnici u NASA-inoj laboratoriji za mlazne pogone veruju da su, na udaljenosti od 41-e svetslosne godine pronašli veliki asteroidni pojas, koji je čak 25 puta veći od mase asteroida u našem solarnom sistemu. Ono što naučnike interesuje je da pronađu odgovor na to kako nastaju stenovite planete, poput Zemlje, da bi znali gde da ih traže.
«Mislim da sklapamo sliku o planetarnim sistemima, i tokom naredne decenije trebali bi da budemo u mogućnosti da pokažemo kako se ti sistemi ponašaju, kako nastaju sistemi kao naš i da na kraju budemo u stanju da tražimo udaljene planete na kojima možda ima života.»
Udaljeni asteroidni prsten otkrio je infra-crveni svemirski teleskop Spicer, koji je javnosti manje poznat od orbitalnog teleskopa Habl. Teleskop Spicer registruje izvore toplote, a oko zvezde broj 69-830 otkrio je povišenu radijaciju koja se povezuje sa velikom količinom stenovitog materijala. Pri sudarima takvog materijala dolazi do trenja, pa čak i minijaturnih eksplozija, kakve je Spicer zabeležio. Pošto je ceo sistem previše udaljen za teleskop Spicer, svemirski teleskop Habl biće uskoro usmeren ka tom delu neba, kako bi snimio taj fenomen.
«Ta zvezda je predaleko, pa Spicer ne može da napravi snimak. Nalazimo se na spisku korisnika Habla, pa će nam to možda pružiti sliku, ali do toga neće doći još bar 3 do 6 meseci. Blisko sarađujemo sa ekipom koja upravlja hablom, pa se nadamo da ćemo biti u stanju da dobijemo uspešan snimak.»
Kada bi se nalazili na hipotetičnoj planeti u sistemu koji je Spicer zabeležio, ovo bi mogli da vidite. Kako sunce zalazi i nebo postaje tamnije, vide se sudari asteroida. Ono što nije prikazano na animaciji su asteroidi koji udaraju u planetu, za šta naučnici veruju da mora da se događa kada je prsten toliko veliki i tako blizu.