Na sastanku kardinala rimo-katoličke crkve naredne nedelje na kome će biti izbaran novi papa, ujedno će se, između ostalog, raspravljati i o tome kakvu strategiju bi crkva trebala da zauzme prema islamu. Neki od kardinala islam vide kao rivala u borbi za vernike, dok drugi žele da dopru do muslimana i pridobiju njihovu podršku u borbi protiv onoga što oni vide kao bezbožnu prirodu modernog života.
Nedaleko od Vatikana, na periferiji Rima, nalazi se blistava džamija izgrađena zahvaljujući novcu dobijenom od saudijske nafte. Za mnoge u vatikanu to je simbol sve većeg prisustva islama u samom srcu tradicionalnog evropskog rimo-katolicizma. U Evropi trenutno živi oko 15 miliona muslimana, čija veoma javna odanost njihovoj veri izaziva zavist kod katoličkih lidera, pogotovo sada kada posećenost i katoličkih i protestantskih crkava širom kontinenta drastično opada, a indiferentnost prema religiji raste.
Džon Alen, koji prati Vatikan za američku publikaciju «National Catholic Reporter», kaže da se religiozna i moralna čistoća koju islam propagira među svojim vernicima, na Zapadu izgubila.
«U Engleskoj danas postoji više muslimana koji petkom idu u džamiju nego anglikanaca koji idu u crkvu nedeljom. Sigurno da ima mnogo ljudi na višim nivoima u katoličkoj crkvi i ostalim hrišćanskim veroispovestima koji su zabrinuti, da bi, već posle jedne generacije, Evropa mogla da postane ispostava islamskog sveta umesto što je bila kolevka hrišćanske civilizacije»
I dok se evropske crkve sve više prazne kako starije generacije umiru, hrišćanstvo se suočava sa velikim izazovom islama na sličnim mestima u Africi. Otac Bernardo Servelera, iz Biskupskog instituta za inostrane misije, kaže da se obe religije bore za vernike u Centralnoj Africi.
«U stvari, Saudijska Arabija snažno podržava i vrlo, vrlo duboko propoveda islam i finansira izgrađnju džamija u Centralnoj Africi»
Šta činiti povodom izazova koji predstavlja islam, možda i neće biti odlučujuće pitanje prilikom izbora novog pape. Međutim, već neko vreme među kardinalima se vodi debata da li bi odnosi Vatikana sa muslimanima trebalo da budu pomirljivi ili suparnički. Ta debata ukršta se sa još nekim pitanjima kao što je rastući sekularizam u Evropi i sve veći broj doseljenika muslimanske veroispovesti. Papa Jovan Pavle II izbegao je konfrontaciju sa oporavljenim islamom. Odlučio se da prilagodi i posmatrao je muslimane kao saveznike u svojoj borbi protiv abortusa, kontracepcije i onoga što je video kao rastući hedonizam, ne samo na Zapadu nego i u ostalim delovima sveta. Neki istaknuti kardinali, kao što je Fransis Arinze iz Nigerije, prate put pape Jovana Pavla, naglašavajući da pristalice bilo koje vere imaju obavezu da se zajednički bore protiv sekularizma, jer veruju da je on oslabio duhovnu snagu hrišćana.
Žestoko protivljenje pape Jovana Pavla II ratu u Iraku odgovaralo je arapskim katolicima. Otac Šafik Abuzajid iz Libana kaže da papa ne samo da je pokušao da zaštiti sve manji broj hrišćana u arapskom svetu, već je poslao jasan znak da je želeo da uspostavi vezu sa muslimanima.
«Šta su oni videli od Zapada? Videli su invazije. Videli su rat. Videli su vojske. Videli su razaranja. Tako da mislim da islam treba da se razume. O njemu mora da se diskutuje. Mi moramo da vodimo dijalog sa njima i da razumemo jedni druge»
Međutim, neki crkveni velikodostojnici iz Vatikana, uključujući i uticajnog nemačkog kardinala Jozefa Racingera, piotaju se da li je Jovan Pavle preterao u «pružanju ruke» islamu. On se protivio ulasku Turske u Evropsku Uniju, govoreći da Tursak predstavlja tradiciju drugačiju od one na Zapadu. Iako je napisao da bi moglo da bude korisno razgovarati sa muslimanima, bolje je oživeti hrišćanstvo. Njegova pisanja takođe otkrivaju da on islam i hrišćanstvo vidi kao suparnike a ne kao partnere. U isto vrme dok je tražila obimniji dijalog sa islamom, katolička crkva otvorenije je govorila o oenemogućavanju verskih sloboda za hrišćane u nekim muslimanskim zemljama, pre svega Saudijskoj Arabiji. Teško je reći koliko će politika crkve prema islamu imati uticaja na glasanje za novog papu, ali naslednik Jovana Pavla moraće da odluči da li islam predstavlja pretnju hrišćanstvu i da li je bolje suočiti se s njim ili se udružiti u nastojanju da se iskoreni ono što obe religije smatraju zlom modernog sveta.