Predsednik Buš se ponovo obratio američkoj javnosti - sa konferencije za novinare. U uvodnom izlaganju on je branio svoju odluku da dozvoli Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji da prisluškuje telefonske razgovore američkih državljana bez specijalnog sudskog naloga.
Predsednik Buš je rekao da kao vrhovni komandant oružanih snaga ima ustavno ovlašćenje i odgovornost da štiti zemlju (i da mu je Kongres dao proširena ovlašćenja posle 11. septembra 2001.)
«To je bio efikasan način da se omete neprijatelj, a da se istovremeno zaštite naše gradjanske slobode, Taj program je bio uperen samo protiv onih za koje se znalo da su povezani sa al-Kaidom. Viš od 30 puta sam ponovo odobrio taj program i činiću to sve dok se zemlja suočava sa pretnjom.»
U pogledu, Iraka, predsednik je rekao da je optimista posle uspešnih izbora u toj zemlji.
«To se desilo zato što Iračani žele da žive u slobodnom društvu. Ono što je važno u vezi sa izborima je da će Irak postati saveznik u ratu protiv terorizma i model slobode u delu sveta koji očajnićčki želi slobodu. Slobodni Irak će biti primer slobode za reformiste od Teherana do Damaska.»
U pogledu nuklearnog programa Irana, predsednik je naglasio da je diplomatsko rešenje moguće.
«Ne možemo da dozvolimo da Iran poseduje nuklearno oružje. Sledeći korak je da svet shvati da sposobnost obogaćivanja uranijuma u mirnodopske svrhe vodi do programa proizvodnje nuklearnog oružja. Stoga ne možemo da dopustimo Irancina da steknu tu sposobnost», naglasio je američki predsednik.
Mnoge uticajne demokrate, kao i republikanci, reagovali su sa zaprepašćenjem i kritički na izveštaj da je predsednik Buš odobrio tajni program prisluškivanja telefonskih razgovora, koji je u petak objavio dnevnik Njujork Tajms.
Predsedavajući senatskog odbora za pravosudje, republikanski senator Arlin Sekter, najavio je da će sazvati pretres o tom pitanju. I posle današnjeg predsednikovog nastojanja da odbrani tu odluku, uticajni demokratski senatori izrazili su sumnju u tvrdnju da je predsednik Buš imao ustavno ovlašćenje da odobri taj program.
Senator Karl Levin je rekao da u postojećim zakonima nije mogao da nadje ništa što bi dozvolilo predsedniku Bušu da dozvoli prisluškivanje telefonskih razgovora američkih državljana bez sudske odluke. Senator Levin je rekao da je predsednik Buš uzeo zakon u svoje ruke, a senatori Ras Fajngold i Džek Rid ponovo su pozvali na otvaranje istrage o tom pitanju.
Obraćanje iz Ovalne kancelarije
Bilo je to prvo predsednikovo obraćanje direktno američkoj javnosti, iz njegovog Ovalnog kabineta, od marta 2003., kada je objavio invaziju na Irak. Buš je rekao da danas mnogi Amerikanci postavljaju pitanja o ceni i pravcu u kome se taj rat razvija. On je rekao da ima nesuglasica u vezi sa njegovom politikom prema Iraku, ali je dodao da bi potreba za pobedom trebalo da ostane najvažnija:
”Ne očekujem od vas da podržavate sve šta ja radim, ali večeras imam jedan zahtev. Nemojte se predati očaju i nemojte odustati od ove borbe za gradjanske slobode,“ rekao je on.
Predsednik Buš je priznao da će biti još žrtava i krvoprolića ali je rekao da je slobodan Irak vredan te cene. Ponekad je teško videti napredak iza mnoštva slika nasilja, rekao je on, ali napredak postoji. Kao dokaz on je izneo iračke izbore, održane prošlog četvrtka, rekavši da je nova ustavna demokratija pustila koren u srcu Bliskog istoka:
”Uz svaku scenu razaranja u Iraku postoji više scena obnavljanja i nade. Uz svaki izgubljeni život postoje bezbrojni obnovljeni životi, a uz svakog teroristu koji pokušava da zaustavi napredovanje slobode u Iraku postoje mnogi Iračani i Amerikanci koji rade na njihovom porazu. Ne samo da možemo da pobedimo u ratu u Iraku - mi pobedjujemo u tom ratu,“ rekao je Buš.
Predsednik je govorio neuvijeno, ukazujući na kritičare njegove iračke politike i njihove pozive za rano povlačenje. On je rekao kako je važno da svi Amerikanci shvate kakve bi bile posledice povlačenja iz Iraka pre nego što posao bude obavljen:
”Napustili bismo naše iračke prijatelje i poslali bismo signal svetu da se Americi ne može verovati da će održati reč.“
Bušovom obraćanju iz Ovalnog kabineta prethodila je serija od četiri govora, održana u danima pred iračke izbore, u kojima je izneo obrise svoje, kako je nazvao, pobedničke strategije. Svi ti govori održani su u prepodnevnim časovima, pred publikom sastavljenom od vojnog osoblja ili od članova privatnih organizacija zainteresovanih za spoljnu politiku. Za razliku od toga, jučerašnje obraćanje iz Bele kuće bilo je usmereno direktno ka najširoj američkoj javnosti i emitovano u udarno televizijsko vreme.
Pomenuti govori bili su deo nastojanja administracije da poveća poverenje u Bušovu politiku prema Iraku, u jeku anketa koje pokazuju sve veću zabrinutost javnosti. Kritičari kažu da Bušova Bela kuća ne čini dovoljno za prepuštanje bezbednosti u ruke Iračana i da nove iračke lidere ne izlaže dovoljno jakom pritisku da izmene svoj nedavno usvojeni ustav kako bi obuhvatio prava sunita i žena.
Senator iz Mičigena, Karl Levin, najistaknutiji demokrata u senatskom Odboru za oružane snage, pojavio se juče pre podne u jednom političkom kontakt-programu televizijske mreže NBC:
”Moramo da promenimo kurs,“ rekao je senator Levin. ”Moramo da kažemo Iračanima da moraju da se politički ujedine, a ne da imaju mogućnost da se ujedine i da imaju sjajan ustav, kakav u stvari nemaju, jer ih ovaj ustav vodi u podele. Moramo da im kažemo da moraju da se politički približe jedni drugima ili ćemo u protivnom preispitati naše prisustvo u Iraku.“
Senator Levin je rekao da bez ujedinjenja Iračana neće postojati način da se suzbije pobuna u toj zemlji.