Direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čen izjavila je da će sud o reakciji te institucije na epidemiju ebole u Zapadnoj Africi dati istorija.
Više od šest meseci pošto je epidemija ebole počela u Zapadnoj Africi, globalni odgovor na krizu je u centru pažnje. Memorandum Svetske zdravstvene organizacije, koji se pojavio prošlog meseca, nagoveštava da su nekompetentno osoblje i nedostatak informacija, omeli napore za zaustavljanje širenja ebole.
Upitana nedavno o tome, direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čen priznala je da su postojali problemi.
"Biće vremena za istoriju i mi ćemo otkriti kako su se ceo svet, a posebno Svetska zdravstvena organizacija, ponašali tokom epidemije ebole. Ali u ovom trenutku veoma je važno da usmerimo svu našu energiju i pažnju da pomognemo zemljema koje su pogođene i da posao bude završen", rekla je Čen.
Epidemija ebole je pokazala da se ta institucija nalazi u krizi, kaže stručnjak za globalno zdravlje Sofi Herman sa Univerziteta Kraljice Meri u Londonu.
"Svetska zdravstvena organizacija trebalo je da ima jasnu lidersku ulogu u odgovoru na ebolu. Ali sve više vidimo da bilateralne organizacije, kao što su britanski Sekretarijat za međunarodni razvoj, ili američka vlada, preuzimaju vodeću ulogu. Multilateralno, zapravo je Svetska banka najviše istupila u tom smislu", ističe Herman.
Svetska banka je prošlog meseca obećala dodatnih 100 miliona dolara za borbu protiv ebole. Nekoliko agencija Ujedinjenih Nacija takođe je uključeno.
"Imamo više institucija, ali niko zapravo ne određuje gde bi ta energija trebalo da se usmeri", kaže Sofi Herman.
Sjedinjene Države preuzele su najveći teret u finansiranju i ljudstvu. Prva grupa vojnika, pripadnika američke misije za ebolu već se vratila kući.
Kina i evropske zemlje suočene su sa kritikama zbog svog doprinosa. Beri Džonson, iz jedne britanske dobrotvorne organizacije, angažovan je u regionu.
"I dalje vidimo da se neki od glavnih globalnih donatora - kao što je Evropska Unija - ne ističu. I samo se zaista zabrinu kada pretnja stigne pred njihova vrata, onda su spremni da odgovore", smatra Beri Džonson, "ActionAid UK".
Komesar za zdravstvo Evropske unije, Vitenis Andrijukaitis posetio je Sijera Leone i pozvao članice da učine više.
"Pozivam zemlje članice Evropske unije da ohrabre zdravstvene radnike i volontere, posebno epidemiologe, da ne oklevaju i ostave strah po strani i odu u Zapadnu Afriku i pomognu u borbi protiv ebole”, poručio je Andrijukaitis.
Zagovornici tvrde da su globalni napori za finansiranje borbe protiv ebole podriveni, zato što multinacionalne kompanije u regionu ne plaćaju poreze, koje duguju pogođenim zemljama.
"ActionAid je pratila tri zemlje pogođene ebolom, Sijera Leone, Gvineju i Liberiju, i ustanovili smo da 2011. godine, poslednje godine za koju su podaci dostupni, te zemlje su zapravo izgubile više novca u izbegavanju poreza nego što su bile u mogućnosti da potroše na svoje zdravstvene usluge", zaključuje Beri Džonson.
Analitičari kažu da će ponovna izgradnja tih zdravstvenih sistema biti ključni naredni korak za međunarodnu zajednicu. Za sada, svi napori usmereni su na zaustavljanje epidemije.