Kolega Branko Mikašinović zamolio je vašingtonskog analitičara Marka Vajsbrota da prokomentariše rezultate prošlonedeljnoig samita lidera Evropske unije.
Vajsbrot: “Samit u Briselu pokazao je dve stvari: da je Nemačka spremna da podrži evro i da su evropski lideri postigli napredak u obnovi poverenja u evro i stvaranju centralne kontrole bankarskog sistema. Oni su takodje usvojili značajne mere ka ekonomskoj integraciji i olakšanju tržišnog pritiska na Španiju i Italiju. U stvari, druge vodeće zemlje evrozone su privolele Nemačku da popusti, mada i dalje ostaje nerešeno pitanje strukturne neuravnoteženosti evrozone. Kancelarka Merkel je prihvatila ideju direktnog dokapitalizovanja banaka, ali ne i podelu dužničkog tereta, imajući u vidu nepopularnost takve mere kod nemačkih birača. Sve u svemu, na samitu su otvorene neočekivane mogućnosti, ali ostaje joše mnogo toga da se uradi.”
Glas Amerike: Da li je na samitu generalno preovladala ideja ekonomskog rasta ili štednje?
Vajsbrot: “Mislim da je koalicija Francuske, Italije, Španije i Holandije, uključujući i SAD, doprinela izolaciji Nemačke i njenom kompromisu, a to je omogućilo sporazum o finansijkoj pomoći Španiji, a eventualno i Italiji. S druge strane, Nemačka je dobila koncesije u pogledu jedinstvene nadzorne agencije, dok bi Evropska centralna banka preuzela glavnu ulogu u upravljanju daljim finansijkim kretanjima.”
Glas Amerike: Pored ekonomskog kompromisa, kakva je situacija na političkom planu?
Vajsbort: “Prećutna saglasnot izmedju drugih evropskih lidera i kancelarke Merkel je da će 17 zemalja evrozone morati da prepusti izvestan suvernitet Briselu u zamenu za veću zaštitu evra. Dakle, kao rezultat krize u evrozoni, a pre svega svrstavanja Frnacuske sa drugim zemljama, nemačko-francuska osovina više ne funkcioniše kao ranije, što ne idu u prilog Nemačkoj. Najzad, Francuska, Španija i Italija su dobile i izvesnu podršku Vašingtona, jer se u Vašingtonu smatra da je ekonomski prosperitetna Evropa važna i za SAD.”
zc
Vajsbrot: “Samit u Briselu pokazao je dve stvari: da je Nemačka spremna da podrži evro i da su evropski lideri postigli napredak u obnovi poverenja u evro i stvaranju centralne kontrole bankarskog sistema. Oni su takodje usvojili značajne mere ka ekonomskoj integraciji i olakšanju tržišnog pritiska na Španiju i Italiju. U stvari, druge vodeće zemlje evrozone su privolele Nemačku da popusti, mada i dalje ostaje nerešeno pitanje strukturne neuravnoteženosti evrozone. Kancelarka Merkel je prihvatila ideju direktnog dokapitalizovanja banaka, ali ne i podelu dužničkog tereta, imajući u vidu nepopularnost takve mere kod nemačkih birača. Sve u svemu, na samitu su otvorene neočekivane mogućnosti, ali ostaje joše mnogo toga da se uradi.”
Glas Amerike: Da li je na samitu generalno preovladala ideja ekonomskog rasta ili štednje?
Vajsbrot: “Mislim da je koalicija Francuske, Italije, Španije i Holandije, uključujući i SAD, doprinela izolaciji Nemačke i njenom kompromisu, a to je omogućilo sporazum o finansijkoj pomoći Španiji, a eventualno i Italiji. S druge strane, Nemačka je dobila koncesije u pogledu jedinstvene nadzorne agencije, dok bi Evropska centralna banka preuzela glavnu ulogu u upravljanju daljim finansijkim kretanjima.”
Glas Amerike: Pored ekonomskog kompromisa, kakva je situacija na političkom planu?
Vajsbort: “Prećutna saglasnot izmedju drugih evropskih lidera i kancelarke Merkel je da će 17 zemalja evrozone morati da prepusti izvestan suvernitet Briselu u zamenu za veću zaštitu evra. Dakle, kao rezultat krize u evrozoni, a pre svega svrstavanja Frnacuske sa drugim zemljama, nemačko-francuska osovina više ne funkcioniše kao ranije, što ne idu u prilog Nemačkoj. Najzad, Francuska, Španija i Italija su dobile i izvesnu podršku Vašingtona, jer se u Vašingtonu smatra da je ekonomski prosperitetna Evropa važna i za SAD.”
zc
