Sjedinjene Države ne priznaju "nelegalne " referendume u istočnoj Ukrajini i smatraju da je reč o jasnom pokušaju da se stvore dublje podele i izazove nered u zemlji, saopštila je danas Bela kuća.
"Ne priznajemo rezultate referenduma", poručio je na konferenciji za novinare portparol Bele kuće Džej Karni. Takođe je dodao da su Sjedinjene Države razočarane što ruska vlada nije iskoristila svoj uticaj da spreči glasanje.
Napetosti dodatno pojačava činjenica da nema znakova da ruski predsednik Vladimir Putin ispunjava svoje prošlonedeljno obećanje o povlačenju ruskih trupa sa granice Ukrajine. U programu “Ove nedelje” televizijske mreže Ej-bi-si, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel je rekao:
“Koliko vidimo, nema povlačenja. Predsednika Putina bi trebalo da pitate zašto tvrdi da se trupe povlače, kada se u stvari ne povlače.”
Sankcije zavedene Rusiji od strane SAD i NATO saveznika nisu izmenile agresivan stav Moskve prema Ukrajini.
“Rusija nastavlja sa samoizolacijom, kako bi stekla prednost ali samo na kratko. Rusi možda veruju da pobeđuju, međutim, svet ne funkcioniše na kratak rok.”
Republikanska senatorka Keli Ajoti, se zalaže za uvođenje sankcija na čitave ekonomske sektore Rusije pre 25. maja, odnosno pre održavanja ukrajinskih predsedničkih izbora.
“Šema primenjena u istočnoj Ukraijini već je viđena na Krimu. Ona predstavlja akciju za podsticanje buntovničkog nereda. Administracija treba unapred da zavede sektorske sankcije kako bi predsednički izbori uopšte mogli da se održe. Mislim da bi zavodjenje sankcija nakon poremećenih izbora, suviše kasnilo.”
Republikanski senator Lindzi Grejem, traži da predsednik Barak Obama od Kongresa zahteva zvanično odobrenje za zavođenje daljih kaznenih mera protiv Rusije.
“Predsednik bi umesto izdavanja izvršnih dekreta trebalo da se obrati Kongresu i zatraži dvostranačku podršku za sektorske sankcije, čime bi se Putinu uputila snažna poruka. To bi ruskoj ekonomiji naneli štetu, a mislim da bi dalo podršku našim saveznicima.”
Demokratski senator Kris Marfi se slaže da Rusija treba da plati veću cenu, ali smatra da SAD ne treba da deluju unilateralno.
“Mislim da bi trebalo da izvršimo jači pritisak na Evropljane u vezi sa zavođenjem sektorskih sankcija. Međutim, ostaje činjenica da bi jednostrana akcija SAD mogla da ugrozi umesto da unapredi naše nacionalne bezbednosne interese.
Kasno sinoć, Obamina administracija ponovila je pretnju da će “nametnuti visoku cenu Rusiji”, ali ne i kada će to da uradi.
"Ne priznajemo rezultate referenduma", poručio je na konferenciji za novinare portparol Bele kuće Džej Karni. Takođe je dodao da su Sjedinjene Države razočarane što ruska vlada nije iskoristila svoj uticaj da spreči glasanje.
Napetosti dodatno pojačava činjenica da nema znakova da ruski predsednik Vladimir Putin ispunjava svoje prošlonedeljno obećanje o povlačenju ruskih trupa sa granice Ukrajine. U programu “Ove nedelje” televizijske mreže Ej-bi-si, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel je rekao:
“Koliko vidimo, nema povlačenja. Predsednika Putina bi trebalo da pitate zašto tvrdi da se trupe povlače, kada se u stvari ne povlače.”
Sankcije zavedene Rusiji od strane SAD i NATO saveznika nisu izmenile agresivan stav Moskve prema Ukrajini.
“Rusija nastavlja sa samoizolacijom, kako bi stekla prednost ali samo na kratko. Rusi možda veruju da pobeđuju, međutim, svet ne funkcioniše na kratak rok.”
Republikanska senatorka Keli Ajoti, se zalaže za uvođenje sankcija na čitave ekonomske sektore Rusije pre 25. maja, odnosno pre održavanja ukrajinskih predsedničkih izbora.
“Šema primenjena u istočnoj Ukraijini već je viđena na Krimu. Ona predstavlja akciju za podsticanje buntovničkog nereda. Administracija treba unapred da zavede sektorske sankcije kako bi predsednički izbori uopšte mogli da se održe. Mislim da bi zavodjenje sankcija nakon poremećenih izbora, suviše kasnilo.”
Republikanski senator Lindzi Grejem, traži da predsednik Barak Obama od Kongresa zahteva zvanično odobrenje za zavođenje daljih kaznenih mera protiv Rusije.
“Predsednik bi umesto izdavanja izvršnih dekreta trebalo da se obrati Kongresu i zatraži dvostranačku podršku za sektorske sankcije, čime bi se Putinu uputila snažna poruka. To bi ruskoj ekonomiji naneli štetu, a mislim da bi dalo podršku našim saveznicima.”
Demokratski senator Kris Marfi se slaže da Rusija treba da plati veću cenu, ali smatra da SAD ne treba da deluju unilateralno.
“Mislim da bi trebalo da izvršimo jači pritisak na Evropljane u vezi sa zavođenjem sektorskih sankcija. Međutim, ostaje činjenica da bi jednostrana akcija SAD mogla da ugrozi umesto da unapredi naše nacionalne bezbednosne interese.
Kasno sinoć, Obamina administracija ponovila je pretnju da će “nametnuti visoku cenu Rusiji”, ali ne i kada će to da uradi.