petak, 18. april 2014

Aktuelno / Amerika

Mogu li SAD da pobede u ratu protiv droge?

SAD decenijama vode rat protiv droge, u zemlji i van nje. Medjutim, neki državnici smatraju da taj rat ne može da se dobije.

Zid na granici SAD i Meksika, snimljen u julu 2012.  u Nogalesu, Arizoni. Predsednik Meksika najavio je da želi da proširi partnerstvo sa SAD u ratu protiv narkotika.
Zid na granici SAD i Meksika, snimljen u julu 2012. u Nogalesu, Arizoni. Predsednik Meksika najavio je da želi da proširi partnerstvo sa SAD u ratu protiv narkotika.
Veličina slova - +
Piter Fedinski
Oko 500 hiljada Amerikanaca je danas u zatvoru zbog droge. Među njima su i nenasilni narkomani, koji su prvi put napravili prekršaj, a stavljeni su iza rešetaka na osnovu strogog zakona o obaveznom kažnjavanju koji se sprovodi u višedecenijskom ratu protiv droge. Taj rat se vodi i van zemlje, gde takođe donosi veliko krvoproliće i cenu. I brojni bivši državnici sada veruju da taj rat ne može da se dobije.
 
Entoni Papa je proveo 12 godina u zatvoru, zbog isporuke 125 grama kokanina, što je bio njegov prvi i jedini pokušaj. Da je uspeo, zaradio bi 500 dolara. Iako je on otkrio svoj talenat za umenost iza rešetaka, drugi se zlopate.
 
„Bio sam oženjen. Imam ćerku od sedam godina. Upropastio sam im život, jer se zatvor ne zadržava iza zatvorskog zida. On se prostire i preko zida.“
 
Papa kaže da držanje narkomana iz rešetaka košta poreske obveznike milijarde dolara.
 
„Taj novac bi bolje mogao da se potroši na škole, ishranu siromašne dece, pomoć siromašnim zajednicama.“
 
Droga može da bude smrtonosna – i za one koji je koriste i one koji se bore protiv nje. U Meksiku, tokom proteklih šest godina, bilo je najmanje 47 hiljada ubistava poveaznih sa drogom. Brazil i Kolumbija su takođe poznati po nasilju zbog droge.

Bivši američki predsednici Džimi Karter i Bil Klinton, čije su administracije finansirale rat protiv droge i u zemlji i u inostranstvu, sada kažu da taj pristup nije dobar.
 
„Mogli smo da ratujemo i zbog cigareta, da smo prodaju cigareta proglasili krivičnim delom. A mi smo to ozakonili. Ako je sve što pokušavate da uradite pronalaženje policijskog ili vojnog rešenja problema, mnogo ljudi umre, a problem se ne rešava“, primećuje bivši predsednik Bil Klinton.
 
Bivši predsednici Brazila i Švajcarske, Fernando Kardoso i Rut Drajfus i kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos, žele da pronađu drugačije načine rešavanja globalnog problema sa drogom, kao što je regulisanje prodaje.
 
Mislim da je novi pristup, barem pokušaj nečeg novog, razbijanje tabua, ono što bi svet trebalo da radi. Postoji mnogo alternativa, uključujući i mogućnost legalizacije droga“, kaže Huan Manuel Santos.
 
Dokumentarni film pod naslovom „Razbijanje tabua“, o neuspehu u ratu protiv droge, nedavno je imao premijeru u Njujorku. Izvršni producent Sem Branson osuđuje drogu, ali ne i njene korisnike.
 
„Umesto što se teraju u zatvor, možda bi ih trebalo odvesti kod lekara. Možda im je potrebna nekakva pomoć. Mnogi ljudi koji se drogiraju nisu kriminalci. Samo su izgubljeni.“
 
Ipak, mnogi se ne slažu sa legalizovanjem droge, i iz medicinskih i bezbednosnih razloga. Bivši republikanski kongresmen, Džim Kolbi, kaže da se većina američkih zakonodavaca protivi legalizaciji.
 
Mi tražimo strožije kazne za narkomane, posebno za one koji prodaju i prenose drogu. Želimo da im zadržimo duge kazne, zatvorske i novčane kazne koje su već tu.“
 

Entoni Papa ističe da su droge dostupne čak i u zatvorima i pita da li uopšte mogu da se kontrolišu u slobodnom društvu, ako je to nemoguće iza rešetaka.
Ovaj forum je zatvoren
Komentari
     
Nema komentara na ovom forumu temu. Budite prvi komentator

BESPLATNE VOA APLIKACIJE ZA IPHONE, IPAD I ANDROID UREĐAJE

Download mobile app for your Android device.
Download mobile app for your iPhone or iPad.

OTVORENI STUDIO

Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Instalirajte novu verziju Flash player-a.
Otvoreni studioi
X
17.04.2014
<p> <strong>Otvoreni studio</strong> je polusatna TV emisija Glasa Amerike koju emitujemo svakog radnog dana od 23 sata po srednje-evropskom vremenu. Uz vesti dana, gledaoci mogu videti i čuti intervjue sa poznatim ličnostima, izveštaje, analize i reportaže o ekonomskim, društvenim, naučnim i kulturnim zbivanjima SAD, regionu i šire.</p>

PRIDRUŽITE NAM SE...