To je takodje bila godina ispunjena političkim i socijalnim potresima i previranjima – godina suočavanja sa nerešenim pitanjima i ideološkim dogmama. Kako prenosi novinar Glasa Amerike Mil Arsega, krajem godine ekonomski oporavak u Sjedinjenim Državama je i dalje spor i nesiguran.
Stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama pala je na najniži nivo u protekle četiri godine, tržište nekretnina se stabilizovalo, a finansijska tržišta ne oskudevaju u gotovini. Medjutim analitičari su gotovo jedinstveni u oceni da oporavak nije tako snažan kao što se očekivalo. Taj trend nije ograničen samo na Sjedinjene Države. Ekonomista Ričard Ren kaže da u nastojanju da ojačaju posustale ekonomije, vlade širom sveta nastavljaju da troše više nego što im njihovi prihodi dozvoljavaju.
„Kada bi zemlje trošile samo onoliko koliko im dozvoljava njihova stopa rasta, ne bismo imali ovu kriznu situaciju.“
Drugi medjutim tvrde da matematika nije tako jednostavna. Primer je Grčka, gde su mere štednje koje su uvedene kao preduslov za dobijanje pomoći, dovele do duboke recesije za koju ekonomista Dezmond Lakman kaže da ugrožava monetarnu uniju u evrozoni.
„Mi zapravo primenjujemo vrlo stroge mere štednje. MMF je priznao da mere štednje u suštini nisu dale rezultate. Medjutim, Evropljani i dalje insistiraju na istim merama štednje koje su ih dovele do nevolja ove godine. Negde će ipak morati da se popusti.“
Medjutim, ustupke nije lako izdejstvovati – naročito u Vašingtonu. Uprkos višenedeljnim pregovorima Bela kuća i Kongres još uvek nisu postigli sporazum o izbegavanju takozvane „fiskalne provalije“.
Taj izraz odnosi se na istovremeno smanjenje vladinih izdataka i povećanje poreza koji će nastupiti 1. januara. ukoliko se ne postigne sporazum o smanjenju duga Sjedinjenih Država od 16 hiljada milijardi dolara. U tom slučaju eksperti predvidjaju da verovatno predstoji druga recesija. Problem medjutim nije u američkoj ekonomiji već u nefunkcionalnom političkom sistemu, smatra zagovornik fiskalne reforme, Robert Biksbi.
„Politička disfunkcionalnost u ovoj zemlji veća je od disfunkcionalnosti ekonomije“.
Imajući u vidu isprepletenost svetske ekonomije, šok za najveću svetsku ekonomiju neizbežno bi imao posledice širom sveta. Brus Stouks je ekonomista u istraživačkom centru „Pju“.
„Postoji ona poznata izreka da - kada mi kinemo ostatak sveta dobije kijavicu. Prema tome, ako mi na kraju ponovo odemo u recesiju mislim da će svi trpeti posledice.“
Uprkos nedavnom poboljšanju u Evropi, MMF je umanjio svoju prognozu za 2013. navodeći sporiji rast u ekonomijama u ekspanziji. Medjutim, predsednik Federalnih rezervi, Ben Bernanki, koji je apelovao na članove Kongresa da osiguraju američko vodjstvo u vreme neizvesnosti, kaže da taj scenario nije neizbežan.
„Takve neizvesnosti će se samo povećati zbog nesloge i oklevanja. Nasuprot tome, saradnja i kreativan pristup u pružanju jasne fiskalne slike, naročito plana za rešavanje dugoročnijih budžetskih pitanja bez ugrožavanja oporavka, mogli bi da učine narednu godinu uspešnom za američki ekonomiju.“
Na isteku 2012. svet pažljivo prati razvoj dogadjaja u Americi i očekuje da vidi da li će politički veoma polarizovana nacija biti u stanju da reši svoje probleme koji bi mogli da imaju dalekosežne posledice i za mnoge druge zemlje.
Stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama pala je na najniži nivo u protekle četiri godine, tržište nekretnina se stabilizovalo, a finansijska tržišta ne oskudevaju u gotovini. Medjutim analitičari su gotovo jedinstveni u oceni da oporavak nije tako snažan kao što se očekivalo. Taj trend nije ograničen samo na Sjedinjene Države. Ekonomista Ričard Ren kaže da u nastojanju da ojačaju posustale ekonomije, vlade širom sveta nastavljaju da troše više nego što im njihovi prihodi dozvoljavaju.
„Kada bi zemlje trošile samo onoliko koliko im dozvoljava njihova stopa rasta, ne bismo imali ovu kriznu situaciju.“
Drugi medjutim tvrde da matematika nije tako jednostavna. Primer je Grčka, gde su mere štednje koje su uvedene kao preduslov za dobijanje pomoći, dovele do duboke recesije za koju ekonomista Dezmond Lakman kaže da ugrožava monetarnu uniju u evrozoni.
„Mi zapravo primenjujemo vrlo stroge mere štednje. MMF je priznao da mere štednje u suštini nisu dale rezultate. Medjutim, Evropljani i dalje insistiraju na istim merama štednje koje su ih dovele do nevolja ove godine. Negde će ipak morati da se popusti.“
Medjutim, ustupke nije lako izdejstvovati – naročito u Vašingtonu. Uprkos višenedeljnim pregovorima Bela kuća i Kongres još uvek nisu postigli sporazum o izbegavanju takozvane „fiskalne provalije“.
Taj izraz odnosi se na istovremeno smanjenje vladinih izdataka i povećanje poreza koji će nastupiti 1. januara. ukoliko se ne postigne sporazum o smanjenju duga Sjedinjenih Država od 16 hiljada milijardi dolara. U tom slučaju eksperti predvidjaju da verovatno predstoji druga recesija. Problem medjutim nije u američkoj ekonomiji već u nefunkcionalnom političkom sistemu, smatra zagovornik fiskalne reforme, Robert Biksbi.
„Politička disfunkcionalnost u ovoj zemlji veća je od disfunkcionalnosti ekonomije“.
Imajući u vidu isprepletenost svetske ekonomije, šok za najveću svetsku ekonomiju neizbežno bi imao posledice širom sveta. Brus Stouks je ekonomista u istraživačkom centru „Pju“.
„Postoji ona poznata izreka da - kada mi kinemo ostatak sveta dobije kijavicu. Prema tome, ako mi na kraju ponovo odemo u recesiju mislim da će svi trpeti posledice.“
Uprkos nedavnom poboljšanju u Evropi, MMF je umanjio svoju prognozu za 2013. navodeći sporiji rast u ekonomijama u ekspanziji. Medjutim, predsednik Federalnih rezervi, Ben Bernanki, koji je apelovao na članove Kongresa da osiguraju američko vodjstvo u vreme neizvesnosti, kaže da taj scenario nije neizbežan.
„Takve neizvesnosti će se samo povećati zbog nesloge i oklevanja. Nasuprot tome, saradnja i kreativan pristup u pružanju jasne fiskalne slike, naročito plana za rešavanje dugoročnijih budžetskih pitanja bez ugrožavanja oporavka, mogli bi da učine narednu godinu uspešnom za američki ekonomiju.“
Na isteku 2012. svet pažljivo prati razvoj dogadjaja u Americi i očekuje da vidi da li će politički veoma polarizovana nacija biti u stanju da reši svoje probleme koji bi mogli da imaju dalekosežne posledice i za mnoge druge zemlje.