Ambador u penziji, koji je služio kao državni podsekretar za politička pitanja u administraciji Bila Klintona, smatra da će jedan od najvećih izazova za diplomate obe strane biti uspostavljanje odnosa koji će im omogućiti da otvoreno razgovaraju jedni sa drugima.
Posle samita u Panami gde se odigrao istorijski susret predsednika Baraka Obame I kubanskog lidera Raula Kastra, i posle razgovora državnog sekretara Džona Kerija sa kubanskim kolegom, Brunom Rodgrigesom, prema Kerijevim rečima, Vašington je započeo “politiku preobražaja” u odnosima sa Havanom.
“To će se odvijati polako. Prva stvar su diplomatski odnosi a onda ćemo krenuti ka procesu normalizacije”, kazao je Keri.
Bivši ambasador Tomas Pikering, koji je svojevremeno igrao važnu ulogu u američkoj diplomatiji, kaže da je jedan od izazova da američke diplomate dobiju veći pristup.
“Da li će biti ograničen broj diplomata koje SAD mogu da imaju u Kubi? Da li će biti prilike za američke diplomate da putuju širom zemlje i sreću se sa običnim gradjanima?”
Kerijev možda najpoznatiji pokušaj izgradnje ličnih odnosa uključuje šefa iranske diplomatije, Mohamada Džavada Zarifa.
Zvaničnici Stejt Departmenta kažu da su dvojica diplomata održala više od 10 sati privatnih razgovora samo za vreme najnovije runde nuklearnih pregovora sa Iranom. Očekuje se da će Keri pokušati da razvije sličan odnos sa ministrom spoljnih poslova Kube, Rodrigesom, kaže ambasador Pikering.
“Lični odnos ne znači da morate da dajete previše ustupaka drugoj strani. On, zapravo znači, da možete da veoma otvoreno razgovarate i imate priliku da gradite medjusobno razumevanje.”
Takodje, biće važno da se čuvaju otvorenim linije komunikacije sa aktivistima za ljudska prava, uključujući i one koji veruju da bi SAD mogle da izgube svoj uticaj normalizacijom odnosa sa Kubom, smatra Pikering. On dodaje da će, ukoliko diplomatija rezultira razvijenim odnosima SAD i Kube, obe strane imati mnogo toga da ulože, ali i da dobiju.