Dopisnik Glasa Amerike Alberto Pimienta je svoju kameru okrenuo prema kolegama – reporterima u UN i poslao nam sledeću priču...
Oči sveta uprte su u UN, gde je na delu precizna dilpomatska koreografija. Medjutim, za reportere iz svih krajeva planete, dogadjaj je sve samo ne – organizovan.
“Kao novinar, ovo je moja 16. Generalna skupština UN, ali ono što mogu da vam garantujem svake godine jeste kompletan haos. Svake godine vidite novinare kako doživljavaju nervni slom – video sam suze, gnev, scene… ali ljudi i dalje dolaze”, priča Nejtan King sa mreže “CCTV America”.
Više od 4.000 novinara se prijavilo za akreditacije za praćenje Generalne skupštine ove godine. Medjutim, nije uvek lako dobiti akreditaciju.
“Najgora stvar za novinare je kada dolete iz neke udaljene zemlje, ponekad predju hiljade milja, putuju 24 sata, i onda moraju da stanu u red da dobiju propusnice. Bez njih ne možete nigde da udjete. Ponekad se u redu čeka i po 6, 12, 24 sata… Prošle godine, ljudi su kampovali ispred zgrade tokom noći”.
Medjutim, ove godine je bilo drugačije.
“Ako uračunate reportere, ali i delegate, broj propusnica koje treba da se izdaju je, verujem iznosio 12.000. Ima tu mnogo posla, i on mora da se rasporedi tako da ne biste imali redove ispred vrata iz dana u dan”, objašnjava Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara UN.
Na ulicama su podignuti televizijski studiji, dok dopisnici šalju izveštaje u sve delove sveta. Tu su stotine kamera, reporteri žure da pošalju izveštaje na vreme… Trotoari postaju kancelarije, a jedva se ima vremena da se nešto pojede. Grozničavi rad ne prestaje – od ranog jutra do sitnih noćnih sati. Iako su doputovali u Njujork iz nekih udaljenih zemalja, novinari nemaju vremena da budu turisti.
“Imamo puno posla i nemam vremena da razgledam grad, ali lepo je biti ovde”, izjavila je Ajan Hasan, novinarka iz Egipta.
A kao da se sve ovo nije dogodilo, tokom vikenda sve će se vratiti u normalu… a svaki od ovih novinara i snimatelja vraća se kući.