Saradnik Glasa Amerike, Henri Ridžvel, obilazio je proteklih meseci tursko-sirijsku granicu i pripremio osvrt na tursko-sirijske tenzije.
Turska se graniči sa Sirijom. Svojevremeno trgovinska postaja, sada je krijumčarska strateška ruta za pobunjenike koji se bore da svgnu predsedika Bašara al-Asada. Turska takođe sve dublje i dublje tone u sukob. Glas Amerike je u avgustu razgovarao sa komandantom Brigade „Omar al-Muktar“ Slobodne sirijske armije, u pograničnom gradu Antakija.
„Potrebna nam je zona zabrane letova, veoma je važno da svet to uradi, jer Asadovi avioni bombarduju nenaoružan narod i gađaju sve što se kreće.“
Pet meseci je proteklo, a avioni i helikopteri predsedika Asada i dalje bombarduju sirijske gradove i sela. Turska je u oktobru šest dana uzastopce granatirala Siriju, uzvraćajući na sirijske artiljerijske napade na svoju teritoriju. Fadi Hakura, ekspert za Tursku u londonskom „Četam hausu“, kaže da je Ankara precenila svoj diplomatski značaj.
„Ona je preuveličala svoj uticaj u pogledu Bašara al-Asada, predsednika Sirije. Tursko vođstvo je takođe pretpostavilo da će Bašar al-Asad brzo da padne, a to se nije dogodilo. Sada u Sirji vidimo produženi građanski rat, veoma razoran, a i to je scenario na koji Turska nije računala.“
Posledice tog razaranja se prelivaju u Tursku. Dnevni dotok izbeglica povremeno je premašivao dve hiljade. Ankara je zatražila od međunarodne zajednice veću pomoć.
„U ovom trenutku bi moglo da bude 150 hiljada izbeglica, ili čak 200 hiljada. A Turska nije u poziciji da uspostavi tampon zonu na sirijskoj strani granice bez pristanka i koordinacije Vašingtona.“
U međuvremenu, sirijski konflikt je ponovo podstakao dugotrajnu tursku bitku sa kurdskim ekstremistima iz Kurdske radničke partije, PKK. Sirijski Kurdi sada kontrolišu veliki deo severne Sirije, posle povlačenja vladinih snaga. Robert Lou je menadžer u Centru za Bliski istok Londonske škole za ekonomiju.
„Za tursku državu, razvoj ovoga što postaje autonomni region Kurda u severnoj Siriji je veoma uznemirujući. Turci ga nipošto ne žele i rekao bih da nisu naročito sigurni kako da reaguju. Vrlo su zabrinuti da će to ojačati Kurdsku radničku partiju koja se bori protiv turske države.“
Lou ističe da sirijski građanski rat uvlači komšije kao što je Liban – u kojem je očigledan porast sektaškog nasilja – i druge regionalne sile kao što su Irak, Iran i države Persijskog zaliva.
„Za Sirijce, velika briga je da će spoljne sile još više da se umešaju u njihovu borbu koja se odigrava na sirijskom tlu", kaže Lou.
Dok sirijski pobunjenici izgleda da postižu uspeh na nekim područjima, analitičari kažu da izgleda da nijedna strana nije dovoljno moćna da prevagne u konfliktu. Oni predviđaju da će patnje sirijskog naroda 2013. godine verovatno da se povećaju.
Turska se graniči sa Sirijom. Svojevremeno trgovinska postaja, sada je krijumčarska strateška ruta za pobunjenike koji se bore da svgnu predsedika Bašara al-Asada. Turska takođe sve dublje i dublje tone u sukob. Glas Amerike je u avgustu razgovarao sa komandantom Brigade „Omar al-Muktar“ Slobodne sirijske armije, u pograničnom gradu Antakija.
„Potrebna nam je zona zabrane letova, veoma je važno da svet to uradi, jer Asadovi avioni bombarduju nenaoružan narod i gađaju sve što se kreće.“
Pet meseci je proteklo, a avioni i helikopteri predsedika Asada i dalje bombarduju sirijske gradove i sela. Turska je u oktobru šest dana uzastopce granatirala Siriju, uzvraćajući na sirijske artiljerijske napade na svoju teritoriju. Fadi Hakura, ekspert za Tursku u londonskom „Četam hausu“, kaže da je Ankara precenila svoj diplomatski značaj.
„Ona je preuveličala svoj uticaj u pogledu Bašara al-Asada, predsednika Sirije. Tursko vođstvo je takođe pretpostavilo da će Bašar al-Asad brzo da padne, a to se nije dogodilo. Sada u Sirji vidimo produženi građanski rat, veoma razoran, a i to je scenario na koji Turska nije računala.“
Posledice tog razaranja se prelivaju u Tursku. Dnevni dotok izbeglica povremeno je premašivao dve hiljade. Ankara je zatražila od međunarodne zajednice veću pomoć.
„U ovom trenutku bi moglo da bude 150 hiljada izbeglica, ili čak 200 hiljada. A Turska nije u poziciji da uspostavi tampon zonu na sirijskoj strani granice bez pristanka i koordinacije Vašingtona.“
U međuvremenu, sirijski konflikt je ponovo podstakao dugotrajnu tursku bitku sa kurdskim ekstremistima iz Kurdske radničke partije, PKK. Sirijski Kurdi sada kontrolišu veliki deo severne Sirije, posle povlačenja vladinih snaga. Robert Lou je menadžer u Centru za Bliski istok Londonske škole za ekonomiju.
„Za tursku državu, razvoj ovoga što postaje autonomni region Kurda u severnoj Siriji je veoma uznemirujući. Turci ga nipošto ne žele i rekao bih da nisu naročito sigurni kako da reaguju. Vrlo su zabrinuti da će to ojačati Kurdsku radničku partiju koja se bori protiv turske države.“
Lou ističe da sirijski građanski rat uvlači komšije kao što je Liban – u kojem je očigledan porast sektaškog nasilja – i druge regionalne sile kao što su Irak, Iran i države Persijskog zaliva.
„Za Sirijce, velika briga je da će spoljne sile još više da se umešaju u njihovu borbu koja se odigrava na sirijskom tlu", kaže Lou.
Dok sirijski pobunjenici izgleda da postižu uspeh na nekim područjima, analitičari kažu da izgleda da nijedna strana nije dovoljno moćna da prevagne u konfliktu. Oni predviđaju da će patnje sirijskog naroda 2013. godine verovatno da se povećaju.