Drama koja je ove godine osvojila Oskara za najbolji film - “Dvanaest godina ropstva” – zasnovana je na istoimenoj knjizi koju je napisao crnac iz Njujorka Solomon Nortap. On je sredinom 19. veka bio kidnapovan i odveden u roblje. Prošle nedelje, Nortapovi potomci su se zajedno sa potomcima robovlasnika i ljudi koji su odigrali ulogu u oslobadjanju Nortapa okupili da bi se založili za rasno pomirenje, upravo na mestu gde je on nekada živeo u ropstvu.
Stanovnici Marksvila održali su proslavu obeležavajući posetu petoro potomaka Solomona Nortapa, autora knjige “Dvanaest godina ropstva”. Evelin Džekson, kojoj je Nortap predak, bila je oduševljena toplim dočekom.
“Kada bi Solomon samo mogao da nas danas vidi… Nema mržnje. Toliko ljudi me je zagrlilo i čestitalo mi. Zapanjena sam.”
Neki Nortapovi potomci su deca iz mešovitih brakova.
“Nisam ni znala da imam bele rodjake. Što više saznajemo, svi postajemo jedna porodica.”
Džekson i ostali potomci došli su na predstavljanje nove aplikacije za pametne telefone, koja posetiocima pomaže da pronadju različite lokacije na Stazi Solomona Nortapa u Luizijani, kao što je staro groblje na kojem su sahranjeni neki od robovlasnika.
Rodni Vajt je potomak velike lokalne porodice koja je nekada držala robove. On je podatke iz porodične istorije podelio sa Evelin Džekson i drugim Nortapovim potomcima.
Čovek koji je postao simbol zla ropstva zvao se Edvin Eps, nekadašnji vlasnik ove zemlje. Na tim poljima, bivšoj Epsovoj plantaži u centralnoj Luizijani, odigrale su se scene neopisive surovosti, prema opisima Solomona Nortapa. Za Liona Homsa, koji je posetio rekonstruisanu Epsovu kuću na čijoj je izgradnji nekada radio Nortap, nasledje rasnog nepoverenja je skoro suviše veliko da bi moglo da se prevazidje.
“Rasa će zauvek biti tu. Rasna pitanja… mislim da je to skoro nešto čega nećemo moći da se otarasimo.”
U Luizijani, nasledje ropstva i diskriminacije koja je usledila uključuje veliku stopu siromaštva medju crncima i rasno podeljene zajednice. Medjutim, neki ljudi, uključujući i potomke robovlasnika, pokušavaju da premoste te barijere.
U sudnici u Marksvilu gde je sudija 1853. oslobodio Solomona Nortapa, lokalni zvaničnici su rekonstruisali taj dogadjaj uz pomoć glumaca volontera.
Aplikaciju za Nortapovu stazu napravio je Frenk Ikin, čija je pokojna majka, akademik i aktivista za gradjanska prava Su Ikin, učestvovala u potvrdi autentičnosti knjige “Dvanaest godina ropstva”. On kaže da bi voleo da je mogla da vidi ovu proslavu mešanja rasa.
“Mama je živela u ovoj parohiji, ja sam živeo ovde, i iskreno, nikada nisam video ovako nešto. Dok danas nisam došao ovde, nisam bio siguran da je to uopšte moguće.”
Frenk Ikin kaže da je njegova majka znala da neće biti lako zaceliti rane koje je ostavila istorija, ali veruje, kao što je i ona verovala, da mora da se uloži mnogo napora da se to ostvari.