Očekuje se da će reforma imigracionog zakona biti jedna od centralnih tema u ovogodišnjem govoru predsednika Obame o stanju nacije. Medjutim, već sada, debata o ovom kontroverznom pitanju dobija zamah.
Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama živi oko 11 miliona ilegalnih imigranata, dok se mnogi drugi nadaju da će preći granicu. Klaudija Hernandez došla je u Ameriku kao devojčica, a kao mnogi u njenoj situaciji, oseća pripadnost toj naciji.
"Provela sam ovde više od pola života, poštujem SAD. Ovo je moja zemlja.”
Samo nekoliko dana pošto je započeo drugi mandat, predsednik Obama počeo je da se zalaže za promene.
"Došlo je vreme za zdravorazumsku, sveobuhvatnu imigracionu reformu. Sada je vreme za to.”
Kongres je već počeo da održava pretrese o imigraciji, a dvostranačka grupa senatora, u kojoj je i bivši republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn, predstavila je sopstveni plan.
"Suviše dugo nam je odgovaralo da dozvolimo tim ljudima da nam sredjuju bašte, služe hranu, čiste naše kuće pa čak nam čuvaju decu, a da im nismo pružali nijednu od beneficija koje našu zemlju čine tako velikom.”
Dvostranački plan poziva na čvršću kontrolu granica kao i pružanje imigrantima puta ka državljanstvu, na čemu predsednik Obama insistira. To brine Džima Gilkrista, osnivača gradjanske grupe “Projekat Minitmen” čiji volonteri sprovode nadzor granice sa Meksikom.
"Ako ćemo da dodelimo amnestiju 15 do 30 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u ovoj zemlji, daćemo amnestiju i 300 miliona koji će da dodju njihovim stopama u narednih nekoliko decenija.”
Drugi aktivisti i zakonodavci kažu da predlozi o zaštiti granice ne idu dovoljno daleko – iako SAD troše više novca na sprovodjenje imigracionih zakona nego kada se saberu svi ostali vladini programi sprovodjenja zakona. U medjuvremenu, pritisak je na predsedniku Obami, kao i na Kongresu. Dženet Murgia predvodi “La Razu”, najveću američku grupu za zaštitu ljudskih prava Hispanika.
"Realnost je da su latinoamerički i hispanski birači na izborni dan izašli na birališta imajući na umu ekonomiju, ali im je u srcima bila imigraciona reforma.”
Doživljavajući govor o stanju nacije kao platformu, zagovornici obe strane nadaju se da će nešto biti preduzeto, suviše svesni da su takve nade ranije već bile izneverene.
Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama živi oko 11 miliona ilegalnih imigranata, dok se mnogi drugi nadaju da će preći granicu. Klaudija Hernandez došla je u Ameriku kao devojčica, a kao mnogi u njenoj situaciji, oseća pripadnost toj naciji.
"Provela sam ovde više od pola života, poštujem SAD. Ovo je moja zemlja.”
Samo nekoliko dana pošto je započeo drugi mandat, predsednik Obama počeo je da se zalaže za promene.
"Došlo je vreme za zdravorazumsku, sveobuhvatnu imigracionu reformu. Sada je vreme za to.”
Kongres je već počeo da održava pretrese o imigraciji, a dvostranačka grupa senatora, u kojoj je i bivši republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn, predstavila je sopstveni plan.
"Suviše dugo nam je odgovaralo da dozvolimo tim ljudima da nam sredjuju bašte, služe hranu, čiste naše kuće pa čak nam čuvaju decu, a da im nismo pružali nijednu od beneficija koje našu zemlju čine tako velikom.”
Dvostranački plan poziva na čvršću kontrolu granica kao i pružanje imigrantima puta ka državljanstvu, na čemu predsednik Obama insistira. To brine Džima Gilkrista, osnivača gradjanske grupe “Projekat Minitmen” čiji volonteri sprovode nadzor granice sa Meksikom.
"Ako ćemo da dodelimo amnestiju 15 do 30 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u ovoj zemlji, daćemo amnestiju i 300 miliona koji će da dodju njihovim stopama u narednih nekoliko decenija.”
Drugi aktivisti i zakonodavci kažu da predlozi o zaštiti granice ne idu dovoljno daleko – iako SAD troše više novca na sprovodjenje imigracionih zakona nego kada se saberu svi ostali vladini programi sprovodjenja zakona. U medjuvremenu, pritisak je na predsedniku Obami, kao i na Kongresu. Dženet Murgia predvodi “La Razu”, najveću američku grupu za zaštitu ljudskih prava Hispanika.
"Realnost je da su latinoamerički i hispanski birači na izborni dan izašli na birališta imajući na umu ekonomiju, ali im je u srcima bila imigraciona reforma.”
Doživljavajući govor o stanju nacije kao platformu, zagovornici obe strane nadaju se da će nešto biti preduzeto, suviše svesni da su takve nade ranije već bile izneverene.