O razmerama krize i merama koje se moraju doneti Glas Amerike razgovarao je u Beogradu sa Melitom Šunjić iz UNHCR-a.
Što interno raseljeni, što u drugim zemljama, oko četiri miliona Sirijica se u ovom trenutku nalazi u izbeglištvu. Prema podacima UNHCR-a Turska je primila dva miliona azilanata, a u Jordanu i Libanonu azilanti čine trećinu stanovništva.
U 2015-toj kroz Srbiju je prošlo više od 50 hiljada izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike, a početkom leta broj izbeglica naglo je počeo da raste: u junu je ušlo duplo više izbeglica nego u maju, u julu duplo više nego u junu, a u avgustu tri puta više nego u julu:
"I vidimo, što se nama čini veliki broj, je u stvari, ako uporedite sa samim problemom, vrlo mali broj ljudi koji imaju sredstva, mogućnosti i želju da traže zaštitu u Evropi", kaže portparol UNHCR-a Melita Šunjić.
Sa narastanjem krize prvi je reagovao UNHCR sa milion evra pomoći za nabavku osnovnih potreba za izbegice: od vode i hrane, do lekova i higijenskih sredstava. Sada se se, po rečima sagovornice Glasa Amerike, već radi na planovima i potrebama za predstojeće hladne dana. Sa druge strane, čini se da ostatak međunarodne zajednice nije uvideo veličinu problema i nije adekvatno reagovao:
"Ja mislim da je tek počela ta politička solucija, politička diskusija u Evropi oko problema. Do sada se lokalno pokušalo rešiti problem – tu ćemo zid, tu ćemo zatvoriti kanal, tu ćemo otvoriti jedan novi prihvatni centar. I mislili su da se time može rešiti. Međutim, to je jedan složeni međunarodni problem koji zahteva iste takve odgovore. "
S obzirom na brzinom kojom se kriza azilanata razvija, teško je da će Srbija uspeti sama da se nosi sa problemima, bez ozbiljne i strukturne međunarodne pomoći:
"Mi uvek govorimo da se ne sme ni Grčku, ni Makedoniju, ni Srbiju ostaviti same i na cedilu sa tim problemom. To je evropski problem, i te zemlje koje su ekonomski najslabije na toj ruti kroz Evropu, ne mogu rešavati problem Sirije."
Zbog sve teže situacije sa izbeglicama u regionu, Melita je pre dve nedelje pojačala UNHCR-ov tim u Srbiji, a kao iskusan humanitarac ima jako pozitivne ocene o onome što je zatekla u Beogradu u drugim gradovima u Srbiji:
"Ja sam radila u mnogim zemljama, i evropske zajednice, i nikad nisam videla takav val solidarnosti. Ako gledate ovde u parku – ljudi dolaze, donose pelene, donose lekove, pomažu. Oni koji znaju arapski se nude kao volonteri da prevode. Neverovatan val pomoći i solidarnosti ljudi. Ali, i vlasti su se na jedna vrlo humanitaran način ponele prema tim izbeglicama."
U ovom trenutku niko se ne usuđuje da prognozira kako će se razvijati narastajući problem sa azilantima. Kako kaže Melita Šunjić, humanitarci u ovakvim situacijama lepe flastere i dele vodu, a rešenje problema je uvek političko.