Američki predsednik Obama sinoć je odobrio američkoj vojsci da izvrši ciljane napade na ekstremiste i izbaci pošiljke humanitarne pomoći. Sekretar za odbranu Čak Hejgel, koji se nalazi u poseti Indiji, poručio je da će SAD nastaviti da pružaju podršku iračkoj vladi i vojsci u borbi protiv Islamske države.
Portparol Pentagona saopštio je da su američki avioni bacili laserski navodjene bombe od 250 kilograma na artiljerijsku jedinicu koja je gadjala kurdske snage koje brane Irbil. Vazdušni udari izvršeni su 200 kilometara istočno od mesta gde su avioni izbacili humanitarnu pomoć u hrani.
Borci sunitske Islamske države u četvrtak su napredovali, osvojivši još gradova u blizini kurdskog regiona na severu. Desetine hiljada uspaničenih stanovnika pobeglo je iz svojih kuća. Američki predsednik Obama sinoć je saopštio da će Amerika intervenisati.
“Danas sam odobrio dve operacije u Iraku – ciljane vazdušne udare kako bi se zaštitilo naše američko osoblje, i humanitarnu operaciju u pokušaju da spasimo hiljade iračkih civila koji su zarobljeni u planini bez hrane i vode, gde im preti skoro sigurna smrt.”
Gotovo 40,000 članova zajednice Jazida pobeglo je iz severozapadnog grada Sindžara u obližnje planine, gde su se našli zarobljeni, bez hrane i vode. Postoje strahovanja da su Jazidi, drevna i često neshvaćena i proganjana etničko-verska zajednica, suočeni sa genocidom u rukama boraca Islamske države.
Ekstremisti su takodje osvojili najveći irački hrišćanski grad Karakoš, što je izazvalo egzodus hrišćana. Neki su potražili utočište u jednoj crkvi u Irbilu.
“Svi hrišćani su pobegli. Nekoliko starih žena je još tamo jer nisu mogle da napuste grad”, ispričala je Sara Hoder, izbeglica iz Karakoša.
Ekstremisti Islamske države porazili su kurdske snage u nekoliko gradova, a tvrde da su zauzeli strateški važnu branu u Mosulu na reci Tigar, što bi značilo da kontrolišu vodu i struju kojima se snabdeva Bagdad.
Irački zakonodavci danas su pozdravili odluku predsednika Obame da odobri vojnu silu protiv islamista.
“Iako je američka odluka došla pomalo kasno, mi je pozdravljamo. Američka vlada je trebalo da pokaže podršku i saradnju još ranije, u skladu sa bezbednosnim sporazumom koji su SAD i Irak potpisali”, izjavila je Srva Abdulvahid, kurdska poslanica Pokreta za promenu.
Vašington je do sada oklevao da interveniše u ime centralne vlade u Bagdadu, a politički analitičar i ekspert za Islam, Mikael Luders, ističe da je irački premijer Nuri Al-Maliki deo problema, a ne rešenja.
“On je šiit, i proteklih godina je dao sve od sebe da sunite isključi iz politike i biznisa. Zato ga sunitska plemena mrze, posebno u zapadnim delovima, i žele da ga Islamska država oslabi. Iraku je potrebna nova vlada koju će činiti šiti, suniti i Kurdi. Ali to je teoretsko stanovište, a da li može da funkcioniše u realnosti – to je potpuno drugo pitanje.”
Predsednik Obama je naglasio da Iračani sami moraju da pronadju trajno rešenje za Irak. Vašington je u više navrata pozivao iračke šiitske lidere da formiraju inkluzivnu vladu u kojoj će sve manjine biti zastupljene na odgovarajući način.
Dok iračke vlasti još ne preduzimaju veće korake u tom smeru, ekstremisti su se približili iračkoj prestonici i vrše bombaške napade u njenim severnim predgradjima.
Iračko ministarstvo odbrane u četvrtak je saopštilo da su irački avioni bombardovali položaje ekstremista u severnim gradovima Mosul, Tikrit i Amerli. Neki irački vojnici su čak proglasili pobedu protiv ekstremista severozapadno od Bagdada.
“Obližnji okruzi su svi bezbedni i pod našom kontrolom. Porazili smo Islamsku državu.”
Medjutim, nema mnogo dokaza pobede u severnom Iraku gde je u dva bombaška napada na šiitsku džamiju u Kirkuku poginulo oko 10 a ranjeno 40 ljudi, dok jedno mesto za drugim pada u ruke ekstremistima.
U Bagdadu, specijalni izaslanik UN za Irak, Nikolaj Mladenov, kaže da organizacija radi na ublažavanju patnji izbeglica. Prema Medjunarodnoj organizaciji za migracije, broj interno raseljenih ljudi u Iraku veći je od million.
Britanski sekretar za odbranu Majkl Felon izjavio je da će Britanija učestvovati u dostavljanju humanitarne pomoći iz vazduha iračkim izbeglicama ali neće učestvovati u vojnim udarima.
Portparol Bele kuće Džoš Ernest je izjavio da Obama nije odredio datum za kraj vojnih operacija.
Iako je predsednik Obama naglasio da američke kopnene trupe neće biti upućene u Irak, vazdušni udari predstavljaju najveću upotrebu američke vojne sile u Iraku od povlačenja 2011, posle rata koji je trajao skoro čitavu deceniju.
Još nije izvesno da li su vazdušni udari dovoljni da spreče napredovanje ekstremista. Andreas Krig, stručnjak za transnacionalne grupe na Bliskom istoku i predavač na Kings Koledžu u Londonu, kaže za Glas Amerike da je skeptičan u pogledu te strategije.
“Njihov front je vrlo nelinearan, teško je odrediti ciljeve. Možete da udarite na neko vozilo, na kamione i tako dalje, ali ako se raštrkaju i počnu da trče kao pojedinci, malo toga možete da uradite paljbom iz aviona.”
Krig takodje postavlja pitanje da li sve teža humanitarna kriza može da se reši bez učešća kopnenih trupa.
“Nema načina da se zaštite civili na terenu samo iz vazduha. Ako nemate vojnike na terenu, ne možete ništa da uradite da zaštite ugrožene civile”, smatra Krig.
