Konjske kočije dele put sa kolima. Žene sa maramama i dugim haljinama pazare zajedno sa meštanima u farmerkama i naočarima za sunce. Iako je ovaj grad turistička destinacija, meštani ne izigravaju istorijske ličnosti. Amiši su jedna od najbrže rastućih hrišćanskih manjinskih grupa u Americi.
Članovi tradicionalne crkve Amiša nose jednostavnu odeću i žive jednostavan život, izbegavajući visoko obrazovanje, automobile, stuju, i telefone. Takođe ne smeju da se pojavljuju na televiziji. Ali posle 13 godina braka, Alvin Miler, koji je odrastao u tradicionalnoj crkvi, pridružio se manje restriktivnim amiškim Menonitima i sada može da priča o vremenu o svojoj prošlosti.
„Postoje različiti stepeni anabaptističke vere.“
Anabaptisti generalno veruju u pacifizam, striktno razdvajanje religije i vlade, i krštenje odraslih. Ima i mnogo lokalnih varijanti, tako da vernici mogu da nađu crkvu koja im odgovara umesto da je napuste. To je možda jedan od razloga zbog kojih se populacija Amiša udvostručila u poslednjih 15 godina.
„Ljudi gledaju na nas kao društvo, kulturnu grupu sa mnogo pravila. Neki ljudi kažu „to je glupo, zašto ne možete da imate auto?“
Ali Amiši u ovoj zajednici žive sa tim pravilima već 200 godina, a u Sjedinjenim državama od 18. veka. U prošlosti su Amiši zarađivali za život baveći se poljoprivredom. Ali vremena su se promenila, i danas većina Amiša pravi kolače i peciva, jorgane, i nameštaj da bi podržali turističku industriju koja se razvila u ovoj zajednici. Ali to nije jednostrana aktivnost. Amiši takodje često pomažu ljudima iz drugih zajednica.
„Organizujemo dosta humanitarnih akcija. Organizovali smo akcije za Haiti, Habitat za čovečanstvo, organizaciju koja gradi kuće za ugrožene širom sveta, za ljude sa invaliditetom. U 2014. sakupili smo preko milion dolara.“
Medjutim, nije uvek bilo tako. Zajednica Amiša u Šipševani živela je u izolaciji sve do 1965. kada je tornado uništio grad. Amiši i Englezi, kako oni zovu ljude van svoje zajednice, radili su zajedno na obnovi kuća i biznisa. Miler kaže da jedan od razloga zbog kojih on veruje da njegova vera raste jeste što ima svrhu samo ako članovi stvarno vole i brinu jedni za druge.
„Mi smatramo da ako volimo Isusa, tu smo da radimo njegov posao. Kako njegov posao izgleda? Šta je radio dok je bio ovde? Pružio je ruku onima koji su klonuli duhom, deci, ljudima u nevolji. Svaki dan se pitam: ’Alvine, koliko dobro to radiš’?“
Miler ističe da svako može da stvori Šipševanu bez obzira gde se nalazio i bez obzira na verska uverenja, ukoliko bude nastojao da učini više za one kojima je pomoć potrebna.