Novinarska profesija je ugrožena i suočava se sa brojnim bezbednosnim, finansijskim i profesionalnim problemima, ocenjeno je danas na tribini, koju su povodom svetskog Dana slobode medija organizovali Misija OEBS-a u Srbiji i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Kako je rekao poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, Srbija je država u kojoj je loše zaštićena privatnost svih građana, pa tako i novinara i njihovih izvora. U zakonu je zaštita izvora apsolutna, ali je situacija drugačija u praksi, istakao je Šabić.
"Ima jedna stvar oko koje ne sme biti nikakvih dilema – pitanje tajnosti novinarskog izvora. Definitivno, naročito u vremenu u kome živimo, koje se ne zove slučajno informatičko ili digitalno, da je to pitanje tajnosti informacija, koje je bitno od kada novinarstvo postoji, definitivno dobilo na značaju", smatra Šabić.
Na tribini se povela rasprava između urednika Mreže za istraživanje kriminala i koprupcije KRIK Stevana Dojčinovića i glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića o kvalitetu i poreklu izvora informacija koje ta dva medija koriste.
Dojčinović je ocenio da država čačka i zadire u novinarski rad, kao i da koristi resurse da nadzire ono što novinari rade u privatnom životu ili na poslu, dodao je urednik KRIK-a.
"Naši čitaoci do kraja mogu da isprate odakle potiče informacija. Do samog poslednjeg dokumenta. Na primer, kada smo imali priču o ministru Lončaru – imamo ugovor koji je zaveden u opštinskom sudu. Kod vaših tekstova ne može da se isprati odakle stižu informacije, već potiču od anonimnih izvora. I to je ta razlika koju mi pravimo", kaže Dojčinović.
Kako smatra novinar Vojislav Tufegdžić iz Njuzvika, novinarske kompanije, pa i urednici u medijima, očigledno nisu sposobni, a ponekad ni voljni da zaštite svoje novinare, dok je direktorka uredničkih pravnih poslova britanskog lista Gardijan Džilijen Filips ukazala da je zaštita dodatno dovedena u pitanje činjenicom da se živi u digitalnom svetu i da se novinarskim izvorima može pristupiti i bez znanja samih novinara.