Evropska unija postigla je dogovor o uvodjenju novih ekonomskih sankcija Rusiji. Ruskim državnim bankama biće onemogućen pristup evropskom tržištu kapitala, a meta sankcija su i osetljive tehnologije i naftna industrija, iako nije obuhvaćen ključni sektor gasa, navode evropski izvori. Američki predsednik Barak Obama saopštio je u Beloj kući da SAD takodje uvode nove sankcije Rusiji u sektorima "finansija, energetike i naoružanja." Američki državni sekretar Džon Keri istakao je da ne postoji ni “delić dokaza” da Rusija zaista želi da doprinese smirivanju krize u Ukrajini.
Ambasadori EU postigli su dogovor o novim merama protiv Rusije dok se nastavljaju intenzivni sukobi ukrajinskih vojnika i proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Konačno saopštenje o sankcijama očekuje se u sredu. Mere su uvedene na godinu dana ali će biti ponovo razmotrene za 3 meseca, navele su diplomate u Briselu.
“Ako se sprovedu, strožije sankcije će pojačati pritisak na Putina. Po svemu sudeći, Evropljani će započeti treću fazu sankcija, što znači da će ruskim bankama biti odsečen pristup tržištima kapitala. Njima će to otežati davanje kredita. Takodje, biće ograničen izvoz oružja što će dodatno oslabiti rusku ekonomiju. Sankcije su suprotne interesima ruskih oligarha, pa se veruje da će predsednik Putin biti prinudjen da iskoristi svoj uticaj u ovom konfliktu”, objašnjava Štefan Bilmajer, viši ekonomista nemačke DZ banke.
U Vašingtonu, američki državni sekretar Džon Keri pozvao je Rusiju da iskoristi svoj “znatan uticaj” medju separatistima u istočnoj Ukrajini da bi se omogućila istraga na mestu rušenja malezijskog putničkog aviona. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim šefom diplomatije Pavlom Klimkinom, Keri je optužio separatiste za nedostatak “elementarne ljudskosti” pošto blokiraju medjunarodnim forenzičarima pristup lokaciji sa koje još nisu izneti svi posmrtni ostaci nastradalih. On je takodje, kritikovao Rusiju da nema stvarnu želju da doprinese deeskalaciji krize.
“Imamo jasne dokaze o artiljerijskoj i raketnoj paljbi iz Rusije u Ukrajinu. Iako Rusi kažu da žele da vide deeskalaciju konflikta, svojim postupcima nisu pokazali ni delić dokaza da zaista imaju želju da okončaju nasilje i krvoproliće… Predsednik Putin može da izvrši veliki uticaj ukoliko želi. Zajedno sa evropskim partnerima, uvešćemo šire sankcije ključnim sektorima ruske ekonomije, ako budemo prinudjeni. Nadamo se da neće biti neophodno.”
Šef ukrajinske diplomatije, Pavlo Klimkin, poručio je da je Ukrajina spremna za prekid vatre, i istakao je da je neophodno diplomatsko rešenje.
“Ključno je da se postigne bilateralni prekid vatre kako bi se ponovo uspostavio teritorijalni integritet Ukrajine. Potreban nam je napredak, proboj u oslobadjanju talaca.”
Medjum, tenzija izmedju Rusije i Ukrajine raste, dok Moskva optužuje Kijev za prekogranični napad i “ratne zločine” na istoku Ukrajine. Rusko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da su ukrajinski vojnici pucali na rusko osoblje carinskog punkta na granici. Moskva je takodje osudila bombardovanje istočnog ukrajinskog grada Horlivke, gde lokalne vlasti tvrde da je 17 civila, uključujući I decu, ubijeno u jučerašnjem napadu ukrajinske vojske. Portparol ukrajinske vojske je, s druge strane, optužio separatiste da su pucali na stambene zgrade u Šahtarsku, gradu nedaleko od mesta gde je oboren malezijski avion.