Naučnici Medicinskog instituta Hauard Hjuz, u Sjedinjenim Državama, planiraju da naprave mapu nervnih aktivnosti vilinog konjica dok lovi plen, i to tako što će ga opremiti odašiljačem koji će signale njegovih nervnih ćelija slati u kompjuter. Istraživači veruju da bi analiza tih signala mogla da im pomogne u shvatanju rada ljudskog mozga i degenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest.
U miru, vilin konjic je gotovo nepokretan, ali kada se u blizini nađe potencijalni plen ovaj insekt nepogrešivo izračunava brzinu i pravac iz koga treba da napadne.
Neurolog Entoni Lionardo želi da sazna kako nervni sistem vilinog konjica funkcioniše u toj akciji.
“Interesuje nas kako mozak rešava probleme, a uobičajen problem za viline konjice, vodozemce ili ljude je kako uhvatiti pokretnu metu. U takvim slučajevima morate da uradite dve stvari – da predvidite gde će objekat biti u budućnosti i kako da usmerite svoje telo na kurs do njega”, kaže Lionardo.
Naučnici su uspeli da konstruišu minijaturni ranac za ovog insekta, sa elektrodama zabodenim u nerve, koji ne ometa njegove prirodne pokrete. Pomoću predajnika, ti signali se prenose do obližnjeg kompjutera.
U kavezu opremljenom kamerama i uređenom kao prirodna sredina naučnici planiraju da počnu eksperimente sa vilinim konjicima.
Konstruktor instrumenata i kompjuterskih sistema Džejson Ozborn učestvovao je u izgradnji ranca za viline konjice.
“Ima mnogo pokušaja i grešaka, mnogo promašaja, ali pokušavamo da uradimo nešto što pre nas nije radio niko, tako da je proces konstruisanja i rešavanja problema veoma uzbudljiv", kaže Ozborn.
Ako budu ispeli da izrade mapu nervnog sistema vilinog konjica, kaže Entoni Lionardo, to bi moglo da doprinese razumevanju funkcionisanja ljudskog mozga.
“Ako zaista želite da pomognete ljudima sa poremećajima ili bolestima mozga, jedan od načina je standardni, sa molekularnim alatima i terapijom. Kada odete kod automehaničara, on razume kako se delovi međusobno uklapaju, kako rade zajedno, kakva im je svrha. Na isti način mi pokušavamo da razvijemo razumevanje o tome kakvu funkciju imaju pojedinačni delovi”, kaže Lionardo.
Lionardo kaže da će proces biti spor ali dodaje kako je uveren da će obični vilin konjic na kraju otkriti naučnicima šta mu je na umu.
U miru, vilin konjic je gotovo nepokretan, ali kada se u blizini nađe potencijalni plen ovaj insekt nepogrešivo izračunava brzinu i pravac iz koga treba da napadne.
Neurolog Entoni Lionardo želi da sazna kako nervni sistem vilinog konjica funkcioniše u toj akciji.
“Interesuje nas kako mozak rešava probleme, a uobičajen problem za viline konjice, vodozemce ili ljude je kako uhvatiti pokretnu metu. U takvim slučajevima morate da uradite dve stvari – da predvidite gde će objekat biti u budućnosti i kako da usmerite svoje telo na kurs do njega”, kaže Lionardo.
Naučnici su uspeli da konstruišu minijaturni ranac za ovog insekta, sa elektrodama zabodenim u nerve, koji ne ometa njegove prirodne pokrete. Pomoću predajnika, ti signali se prenose do obližnjeg kompjutera.
U kavezu opremljenom kamerama i uređenom kao prirodna sredina naučnici planiraju da počnu eksperimente sa vilinim konjicima.
Konstruktor instrumenata i kompjuterskih sistema Džejson Ozborn učestvovao je u izgradnji ranca za viline konjice.
“Ima mnogo pokušaja i grešaka, mnogo promašaja, ali pokušavamo da uradimo nešto što pre nas nije radio niko, tako da je proces konstruisanja i rešavanja problema veoma uzbudljiv", kaže Ozborn.
Ako budu ispeli da izrade mapu nervnog sistema vilinog konjica, kaže Entoni Lionardo, to bi moglo da doprinese razumevanju funkcionisanja ljudskog mozga.
“Ako zaista želite da pomognete ljudima sa poremećajima ili bolestima mozga, jedan od načina je standardni, sa molekularnim alatima i terapijom. Kada odete kod automehaničara, on razume kako se delovi međusobno uklapaju, kako rade zajedno, kakva im je svrha. Na isti način mi pokušavamo da razvijemo razumevanje o tome kakvu funkciju imaju pojedinačni delovi”, kaže Lionardo.
Lionardo kaže da će proces biti spor ali dodaje kako je uveren da će obični vilin konjic na kraju otkriti naučnicima šta mu je na umu.