Prošlog meseca, pucnjava u osnovnoj školi u Konektikatu šokirala je zemlju i pokrenula oštru debatu o ustavnom pravu Amerikanaca da poseduju oružje. Ali, medicinski stručnjaci kažu da to pitanje prevazilazi zakone o oružju. Oni kažu da oružano nasilje u Sjedinjenim Državama predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje. Ističe se da 28 žrtava napada u Konektikatu predstavlja otprilike polovinu broja smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem prijavljenih svakog dana u Sjedinjenim Državama.
Posle pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk u decembru, istraživanja su pokazala da većina Amerikanaca podržava strožije zakone za kontrolu oružja, ali da je ta većina samo neznatna. S obzirom na mogućnost usvajanja strožijih zakona, mnogi Amerikanci požurili su u prodavnice i na sajmove da kupe oružje i municiju.
Administracija predsednika Obame želi da promeni način na koji se oružje kupuje i prodaje. Specijalna provera kupaca oružja mogla bi da bude strožija, kapaciteti šaržera za municiju mogli bi da budu ograničeni, a poluautomatsko oružje zabranjeno. I dok brojni stručnjaci za javno zdravlje podržavaju strožije zakone o oružju, oni kažu da problem ne predstavlja samo posedovanje oružja. Sa Univerziteta Harvard, doktor Darijus Mozafarijan razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
“Naš cilj bi trebalo da bude sprečavanje oružanog nasilja, umesto fokusa na posedovanje oružja".
Doktor Mozafarijan veruje da se deo problema nalazi u brojnim scenama nasilja u video igama, filmovima i na televiziji, koje čak i mala deca mogu da gledaju.
“Naša kultura glorifikuje oružano nasilje do nivoa, dubine i intenziteta, koji nikada nisu postojali u Sjedinjenim Državama.”
Sa skoro 300 miliona komada oružja u privatnom vlasništvu u Americi, oružano nasilje predstavlja realnu i stalnu opasnost. Prošle godine je zabeleženo više od 11 hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem. Još 19 hiljada Amerikanaca je prošle godine izvršilo samoubistvo. Da bi se zaustavilo to nasilje, kaže doktor Mozafarijan, političari bi trebalo da se prisete kako se Amerika izborila sa drugim pretnjama zdravlju, kao što su pušenje i saobraćajne nesreće. Pušenje je zabranjeno na javnim mestima. Automobili sada imaju sigurnosne pojaseve i balone kako bi bili bezbedniji.
“Možemo da proizvodimo bezbednije oružje sa automatskim sigurnosnim bravama, tako da može da ih koristi samo vlasnik. Mogli bismo da usvojimo pravila prema kojima se zahtevaju određeni bezbednosni uslovi za držanje oružja, na isti način na koji se deca vezuju u svojim sedištima kako bi automobili bili bezbedniji. Možemo da zahtevamo da oružje bude zaključano u neku vrstu sefova, kako deca ne bi mogla da ga se domognu.”
Ron Manderšid, specijalista za zdravo ponašanje, kaže da je potrebno mnogo više od novih zakona o oružju.
“Ako to posmatrate kao pitanje javnog zdravlja, Centri za kontrolu bolesti mogli bi da urade studije o preovladivosti takvog oružja u zajednicama i korišćenju takvog oružja, kako bi se lakše borili sa problemom koji sada imamo.”
Međutim, Kongres je smanjio finansiranje federalnih zdravstvenih agencija za proučavanje oružanog nasilja. I to bi moglo da se promeni, kako bi se dobila bolja slika uzroka oružanog nasilja i načina njegovog sprečavanja.
Posle pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk u decembru, istraživanja su pokazala da većina Amerikanaca podržava strožije zakone za kontrolu oružja, ali da je ta većina samo neznatna. S obzirom na mogućnost usvajanja strožijih zakona, mnogi Amerikanci požurili su u prodavnice i na sajmove da kupe oružje i municiju.
Administracija predsednika Obame želi da promeni način na koji se oružje kupuje i prodaje. Specijalna provera kupaca oružja mogla bi da bude strožija, kapaciteti šaržera za municiju mogli bi da budu ograničeni, a poluautomatsko oružje zabranjeno. I dok brojni stručnjaci za javno zdravlje podržavaju strožije zakone o oružju, oni kažu da problem ne predstavlja samo posedovanje oružja. Sa Univerziteta Harvard, doktor Darijus Mozafarijan razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
“Naš cilj bi trebalo da bude sprečavanje oružanog nasilja, umesto fokusa na posedovanje oružja".
Doktor Mozafarijan veruje da se deo problema nalazi u brojnim scenama nasilja u video igama, filmovima i na televiziji, koje čak i mala deca mogu da gledaju.
“Naša kultura glorifikuje oružano nasilje do nivoa, dubine i intenziteta, koji nikada nisu postojali u Sjedinjenim Državama.”
Sa skoro 300 miliona komada oružja u privatnom vlasništvu u Americi, oružano nasilje predstavlja realnu i stalnu opasnost. Prošle godine je zabeleženo više od 11 hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem. Još 19 hiljada Amerikanaca je prošle godine izvršilo samoubistvo. Da bi se zaustavilo to nasilje, kaže doktor Mozafarijan, političari bi trebalo da se prisete kako se Amerika izborila sa drugim pretnjama zdravlju, kao što su pušenje i saobraćajne nesreće. Pušenje je zabranjeno na javnim mestima. Automobili sada imaju sigurnosne pojaseve i balone kako bi bili bezbedniji.
“Možemo da proizvodimo bezbednije oružje sa automatskim sigurnosnim bravama, tako da može da ih koristi samo vlasnik. Mogli bismo da usvojimo pravila prema kojima se zahtevaju određeni bezbednosni uslovi za držanje oružja, na isti način na koji se deca vezuju u svojim sedištima kako bi automobili bili bezbedniji. Možemo da zahtevamo da oružje bude zaključano u neku vrstu sefova, kako deca ne bi mogla da ga se domognu.”
Ron Manderšid, specijalista za zdravo ponašanje, kaže da je potrebno mnogo više od novih zakona o oružju.
“Ako to posmatrate kao pitanje javnog zdravlja, Centri za kontrolu bolesti mogli bi da urade studije o preovladivosti takvog oružja u zajednicama i korišćenju takvog oružja, kako bi se lakše borili sa problemom koji sada imamo.”
Međutim, Kongres je smanjio finansiranje federalnih zdravstvenih agencija za proučavanje oružanog nasilja. I to bi moglo da se promeni, kako bi se dobila bolja slika uzroka oružanog nasilja i načina njegovog sprečavanja.