Bejrut je izašao iz građanskog rata, koji je trajao 15 godina, uveliko razrušen bombardovanjem. Danas, 20 godina kasnije, Bejrut je ponovo stao na noge.
Damask 2012? Ne, ovo je Bejrut iz 1990-tih. Grad je bio u ruševinama po završetku dugotrajnog građanskog rata. Isto to se sada dešava Sriji. Ali primer libanske prestonice pokazuje kako se grad može rekonstruisati.
Stari Holidej In, podseća turiste na oružane okršaje koji su besneli duž takozvane “zelene linije” povučene između muslimana u zapadnom delu i hrišćana u istočnom delu Bejruta. Svega generaciju kasnije život se vratio na normalu. Grad je uglavnom obnovljen.
Britanski analitičar Oliver Martin-Robinson, prati kako niču oblakoderi.
“U Bejrutu vlada pravi građevnski bum, koji će još dosta dugo trajati. Mahom se gradi u skupim krajevima i luksuzne kancelarije u centru grada,” kaže Martin-Robinson.
Roni Čatah vodi gradsku turističku agenciju, “Šetnja kroz Bejrut.” On kaže da nije tako lako naći zgrade iz otomanskog perioda, pa čak iz perioda francuske kolonijalne vladavine, u prošlom stoleću.
“Postoje džepovi takozvanih tradicionalnih četvrti. Mogu se naći restaurirane zgrade, ali nema ih mnogo. Mislim da je šteta što je rekonstrukcija dobila prednost u odnosu na restauraciju. Mislim da je to gubitak za istoriji Bejruta, bar u arhitektonskom smislu,” smatra Čatah.
Četvrt “Gilfije” poseduje luskuzne trgovinske centre i apartmane od milion dolara. Mnogobrojni posetioci iz zalivskih zemalja dolaze da bi uživali u bejrutskom tradicionalno tolerantnom i pomalo hedonističkom stilu života.
Međutim, sukobi u susednoj Siriji iz koje se preliva nasilje, zaplašilo je mnoge strance. Martin-Robinson kaže:
“U centru Bejruta nema mnogo turista. Vidi se po tome, što jednostavno u gradu nema mnogo ljudi. Vlasnici velikog broja stanova su posetioci iz zalivskih zemalja. Kao što znate, oni više ne dolaze i zato su stanovi prazni.”
Uprkos ratu odmah preko granice, u Bejrutu ne prestaje izgradnja. Roni Čatah kaže da je razlog tome kombinacija preduzetničkog duha i sama lokacija Bejruta.
“Lepota i geografski položaj Bejruta su na neki način prokletstvo. Grad na Mediteranu sa panoramom prekrasnog planinskog venca prekrivenog snegom. Ovo je i glavno ratno poprište Bliskog Istoka, većina ratova je vođena baš ovde,” kaže Čatah.
Na ovom mestu, pre dve hiljade godina, kupali su se Rimljani. Bejrut je od tada preživeo ratove, invazije i zemljotrese. Ipak, taj “najveći dragulj” u kruni Bliskog istoka, dočekao se na noge svaki put.
Damask 2012? Ne, ovo je Bejrut iz 1990-tih. Grad je bio u ruševinama po završetku dugotrajnog građanskog rata. Isto to se sada dešava Sriji. Ali primer libanske prestonice pokazuje kako se grad može rekonstruisati.
Stari Holidej In, podseća turiste na oružane okršaje koji su besneli duž takozvane “zelene linije” povučene između muslimana u zapadnom delu i hrišćana u istočnom delu Bejruta. Svega generaciju kasnije život se vratio na normalu. Grad je uglavnom obnovljen.
Britanski analitičar Oliver Martin-Robinson, prati kako niču oblakoderi.
“U Bejrutu vlada pravi građevnski bum, koji će još dosta dugo trajati. Mahom se gradi u skupim krajevima i luksuzne kancelarije u centru grada,” kaže Martin-Robinson.
Roni Čatah vodi gradsku turističku agenciju, “Šetnja kroz Bejrut.” On kaže da nije tako lako naći zgrade iz otomanskog perioda, pa čak iz perioda francuske kolonijalne vladavine, u prošlom stoleću.
“Postoje džepovi takozvanih tradicionalnih četvrti. Mogu se naći restaurirane zgrade, ali nema ih mnogo. Mislim da je šteta što je rekonstrukcija dobila prednost u odnosu na restauraciju. Mislim da je to gubitak za istoriji Bejruta, bar u arhitektonskom smislu,” smatra Čatah.
Četvrt “Gilfije” poseduje luskuzne trgovinske centre i apartmane od milion dolara. Mnogobrojni posetioci iz zalivskih zemalja dolaze da bi uživali u bejrutskom tradicionalno tolerantnom i pomalo hedonističkom stilu života.
Međutim, sukobi u susednoj Siriji iz koje se preliva nasilje, zaplašilo je mnoge strance. Martin-Robinson kaže:
“U centru Bejruta nema mnogo turista. Vidi se po tome, što jednostavno u gradu nema mnogo ljudi. Vlasnici velikog broja stanova su posetioci iz zalivskih zemalja. Kao što znate, oni više ne dolaze i zato su stanovi prazni.”
Uprkos ratu odmah preko granice, u Bejrutu ne prestaje izgradnja. Roni Čatah kaže da je razlog tome kombinacija preduzetničkog duha i sama lokacija Bejruta.
“Lepota i geografski položaj Bejruta su na neki način prokletstvo. Grad na Mediteranu sa panoramom prekrasnog planinskog venca prekrivenog snegom. Ovo je i glavno ratno poprište Bliskog Istoka, većina ratova je vođena baš ovde,” kaže Čatah.
Na ovom mestu, pre dve hiljade godina, kupali su se Rimljani. Bejrut je od tada preživeo ratove, invazije i zemljotrese. Ipak, taj “najveći dragulj” u kruni Bliskog istoka, dočekao se na noge svaki put.
