U januaru 2015. američki predsednik, koji se ove godine suočavao sa nizom domaćih i globalnih izazova, takodje će se suočiti sa republikanskom većinom u oba doma Kongresa. Dok Barak Obama ulazi u poslednje dve godine svog mandata, dopisnik Glasa Amerike iz Bele kuće, Aru Pande, razmotrila je načine na koje će američki lider pokušati da unapredi svoje nasledje, uprkos verovatno snažnoj opoziciji u Kongresu.
Birači su se oglasili putem glasačkih listića 4. novembra - oduzevši većinu predsednikovoj stranci u Senatu i dajući republikancima potpunu kontrolu nad Kongresom.
Dan posle kongresnih izbora, predsednik Obama je stajao pred novinarima u Beloj kući odgovarajući na pitanja o svom oslabljenom predsedničkom položaju i tome da li će nešto promeniti u poslednje dve godine svog mandata.
“Moj prvi cilj – a pošto se ne kandidujem ponovo, moje ime nije na listiću, nemam nikakve političke aspiracije – moj prvi cilj je da uradim najviše što mogu za američki narod u ove poslednje dve godine”.
Jedan od ostvarivih ciljeva je dalje jačanje američke ekonomije i srednje klase.
Bivša zvaničnica Obamine administracije Karmel Martin je potpredsednica Centra za američki progres.
“On nas je vratio sa ivice ambisa kada je reč o 'velikoj recesiji’. Imali smo više od 50 meseci rasta na tržištu rada, 10 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru i najnižu stopu nezaposlenosti u šest godina. Zato očekujem da će, u narednom periodu, on nastaviti da se koncentriše na ekonomiju”.
Međutim, uprkos ekonomskom napretku – predsednik ulazi u 2015. sa skoro rekordno niskim rejtingom popularnosti.
Alen Lihtman je profesor istorije na Američkom univerzitetu.
“Nije bilo nikakvog većeg pada u ekonomiji. Nije bilo nekih strašnih skandala. Bila su to sasvim pristojna vremena, pa opet, ljudi su i dalje nezadovoljni. Ponekad mi se čini da američki narod suviše očekuje od svog predsednika”.
No, kada je reč o predsednikovom nasleđu, Lihtman kaže da rejting popularnosti ne znači mnogo. On veruje da će, čak u dodatno polarizovanom političkom okruženju, predsednik Obama verovatno provesti 2015. i 2016. koristeći svoja izvršna ovlašćenja kako bi zaobišao Kongres i trudeći se da ostavi trag u spoljnoj politici.
“Već je naveo Kinu da pristane na neku vrstu sporazuma o klimatskim promenama, na šta je ona u prošlosti bila veoma nespremna. To je bio veliki proboj. Ako bi uspeo da ostvari kredibilni nuklearni sporazum sa Iranom, bio bi to ogroman trijumf. To bi skoro moglo da se poredi sa sporazumom u Kemp Dejvidu koji je Džimi Karter izdejstvovao izmedju Izraela i Egipta”.
Analitičari kažu da dve godine ipak pružaju predsedniku dovoljno vremena da ostavi trajni trag, te da ne bi trebalo potcenjivati sposobnost Baraka Obame da to ostvari, posebno na globalnom nivou.