Komentarišući posjetu američke državne sekretarke Kliton i visoke predstavnice EU, Ešton Beogradu, nepodjeljeni stav političkih analitičara u Briselu je da visoke zvaničnice ne dolaze sa spiskom naredbi niti sa "čarobnim štapićem". To svakako važi i kada je riječ o rešavanju kosovskog pitanja, kojem je preduslov poboljšanje odnosa na relaciji Beograd - Priština, uvjeren je i nekadašnji direktor za Zapadni Balkan Medjunarodne krizne grupe, Nikolas Vajt, koji sada vodi briselsku kancelariju organizacije Nezavisnih diplomata:
"Ono što je za EU i medjunarodnu zajednicu veoma važno je da se izbjegne mogućnost bilo kakvog budućeg konflikta i zato vam je jednostavno potrebna komunikacija i neka vrsta odnosa Srbije i Kosova - ne traži se puno priznavanje nezavisnosti Kosova, već se traži pragmatično prihvatanje statusa quo, a to je da Kosovo više nikada neće biti dio Srbije."
Na pitanje koliko je važan neosporan američki uticaj na kosovske političare Vajt kaže:
"Sasvim je jasno da Amerikanci imaju jak uticaj na Prištinu - ono što sada vidimo je da oni žele da kažu svima na Kosovu da moraju prihvatiti i evropski glas. Amerikanci ne mogu još mnogo toga za njih da učine. Američka solidarnost sa Kosovom je skoro legendarna, ali ono nikada neće postati 51 američka država već će, jednom,
postati član EU."
Komentarišući opadanje proevropskog raspoloženja u Srbiji Vajt kaže da se treba
sjetiti i apokaliptičnih priča o Hrvatskoj:
"Iznenada se pojavio euro-skepticizam, a kada je došlo do referenduma, dvije
trećine glasača je bilo za pridruženje EU. Naravno da možemo očekivati različite rezultate ispitivanja javnog mnenja, ali bio bih iznenadjen kada bi to bio kurs iza najavljene posjete."
Ključna poruka ove posjete i sličnih medjunarodnih inicijativa je, po Vajtu, da budućnost Zapadnog Balkana jeste u integraciji u EU, umjesto prakse 19-og vijeka, konflikata i teritorijalnih pretenzija i takvu poruku sasvim sigurno, potpisuju i u Vašingtonu i u Briselu.
"Ono što je za EU i medjunarodnu zajednicu veoma važno je da se izbjegne mogućnost bilo kakvog budućeg konflikta i zato vam je jednostavno potrebna komunikacija i neka vrsta odnosa Srbije i Kosova - ne traži se puno priznavanje nezavisnosti Kosova, već se traži pragmatično prihvatanje statusa quo, a to je da Kosovo više nikada neće biti dio Srbije."
Na pitanje koliko je važan neosporan američki uticaj na kosovske političare Vajt kaže:
"Sasvim je jasno da Amerikanci imaju jak uticaj na Prištinu - ono što sada vidimo je da oni žele da kažu svima na Kosovu da moraju prihvatiti i evropski glas. Amerikanci ne mogu još mnogo toga za njih da učine. Američka solidarnost sa Kosovom je skoro legendarna, ali ono nikada neće postati 51 američka država već će, jednom,
postati član EU."
Komentarišući opadanje proevropskog raspoloženja u Srbiji Vajt kaže da se treba
sjetiti i apokaliptičnih priča o Hrvatskoj:
"Iznenada se pojavio euro-skepticizam, a kada je došlo do referenduma, dvije
trećine glasača je bilo za pridruženje EU. Naravno da možemo očekivati različite rezultate ispitivanja javnog mnenja, ali bio bih iznenadjen kada bi to bio kurs iza najavljene posjete."
Ključna poruka ove posjete i sličnih medjunarodnih inicijativa je, po Vajtu, da budućnost Zapadnog Balkana jeste u integraciji u EU, umjesto prakse 19-og vijeka, konflikata i teritorijalnih pretenzija i takvu poruku sasvim sigurno, potpisuju i u Vašingtonu i u Briselu.
