Razlaz Rusije i Zapada oko Ukrajine nije bio neminovan, ali je bilo je samo pitanje vremena kada će Moskva da se okrene protiv osnova međunarodnog poretka uspostavljenog po okončanju Hladnog rata, tvrdi Nikolas Redman, visoki saradnik londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije.
“Kad pogledate redosled događaja, raskol nije bio neizbežan. Ništa od toga nije moralo da se dogodi. Evropoljani nisu morali da preuzmu ulogu posrednika između opozicije i vlade. Evropska unija nije morala da odustane od Sporazuma o asocijaciji sa Ukrajinom, istog trenutka kada nije bio potpisan. Isto tako nije bilo suđeno da Rusija podrži separatizam na Krimu, prizna nezavisnost, a potom izvrši aneksiju te crnomorske oblasti. Da je bilo koji deo ovog niza događaj bio prekinut, ne bi danas bili tu gde smo.”
Međutim, ako se stvari gledaju u širem kontekstu, prekid odnosa na liniji Istoka i Zapada jeste bio neizbežan, nastavlja Redman:
“Evropski bezbednosni sistem nasleđen iz vemena Hladnog rata, ni do danas nije izmenjen. On je i dalje zasnovan na NATO-u, Evropskoj uniji i nekoliko drugih pan-evropskih institucija. S obzirom da Rusija od samog početka nije činila sastavni deo te velike integracije, bilo je neminovno da će zapadna želja da ostvari proširenje tih institucija naići na protivljenje Rusije, koja se ne miri sa idejom da njeno najbliže susedstvo bude zahvaćeno takvim procesom.”
Osvrćući se na suštinsku prepreku obnavljanja dijaloga između Zapada i Rusije, Redman je rekao:
“Glavni uzrok trenutnih tenzija je politika Moskve prema Ukrajini, odnosno istočnoj Ukrajini i Krimu. Međutim, postoji mnogo dublji izvor nezadovoljstva kod Rusije, koja više od dve decenije tvrdi da zapadne zemlje koriste slabosti Rusije i izvlače ekonomsku korist od nje. U njihovim očima došao je prelomni trenutak. Zavođenjem zapadnih sankcija Rusiji je dalje pogoršalo odnose.“
Na pitanje da li je moguće revidiranje osnova posthladnoratovske bezbednosti, naš sagovornik odgovara:
“Pitanje nije nimalo lako. Mada je NATO sada ponovo došao do izražaja, veliki broj sporazuma potignutih tokom 70-tih i i80-tih godina prošlog veka, doveden je u pitanje. Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi ostavljen je po strani. Sjedinjene Države optužuju Rusiju da krši Sporazum o nuklearnim raketama kratkog i srednjeg dometa. Prethodna Bušova administracije odustala je od Sporazum o antibalističkim raketama. Ukratko, sporazumi koji su činili stubove bezbednosti Evrope znatno su oslabljeni. “
Istovremeno, ruska strana, za sada ne pokazuje spremnost ni za kakav bezbednosni kompromis, dodaje Redman.
“Rusija je na mnogo većem gubitku od Zapada, jer mnogo više zavisi od zapadnog tržišta nego obrnuto. Međutim, ruski narod je po svemu sudeći spreman da plati tu cenu. Sa njihovog stanovišta time se plaća nacionalno dostojanstvo i sloboda da njihova država može da vodi nezavisnu spoljnu politiku.”
Rusko javno mnjenje neće skoro promeniti mišljenje o tome, zaključuje Redman.