Sastanak lidera 28 zemalja članica NATO-a, koji počinje u četvrtak u Velsu u Britaniji, ima znatno drugačiji dnevni red od onog na prethodnom samitu pre dve godine.
Na vrhu dnevnog reda na poslednjem skupu lidera NATO-a održanom u Čikagu, bio je Avganistan, dok je Rusija smatrana partnerom u borbi protiv terorizma i širenja nuklearnog oružja. Ovog puta, samit treba da usvoji odgovor na aneksiju Krima kao i invaziju na istočnu Ukrajinu od strane Rusije. Po rečima generalnog sekretara NATO-a, zapadna alijansa je suočena sa potpuno promenjenim svetom.
„Suočeni smo sa realnošću da nas Rusija vidi kao protivnika i moramo tome da se prilagodimo.“
To znači da veće vojno prisustvo NATO-a u zemljama članicama koje se nalaze u blizini Rusije, kao što su trupe u Litvaniji i nove snage za brzo reagovanje na napad na bilo koju od članica. Međutim, NATO je takođe jasno predočio da neće ulaziti u rat sa Rusijom radi odbrane zemalja koje nisu članice, kao što je Ukrajina. Time je povučena „crvena linija,“ koju eksperti kao Ksenija Viket iz istraživačkog centra Četem haus, smatraju „kontraproduktivnom“ .
„Jedna od stvari koja će biti interesantna ne samo na samitu, već i šire gledano, je da li će NATO biti malo više neodredjen u pogledu svojih 'crvenih linija' što mu daje više slobode da preduzima akcije, a takodje čini potencijalne protivnike malo nervoznijim u pogledu onog što rade pošto nisu siugurni kada će tačno izazvati snažan odgovor.“
Lideri NATO-a će takođe razmatrati suzbijanje opasnosti od grupe Islamska država, koja je zauzela delove Iraka i Sirije, terorišući i strance i lokalno stanovništvo. SAD su preduzele bombardovanje ciljeva te grupe. SAD zajedno sa drugim članicama NATO-a takođe pružaju humanitarnu pomoć.
Avganistan ostaje tema samita, pošto su snage Talibana postale sve ofanzivnije. Rok vojne misije NATO snaga ističe krajem decembra, dok se čeka na konačnu odluku Kabula da odobri sporazum o budućem stacioniranju snaga koje će pružati obuku i imati savetodavnu ulogu. Sve do nedavno, dovođena je u sumnju relevantnost NATO -a u post-hladnoratovskoj eri. O tome se više ne govori, kaže direktor Četem hausa, Robin Niblet, koji predsedava jednom od savetodavnih grupa NATO-a.
„Ovo je samit na kojem sve članice NATO-a i njihovi partneri moraju da istupe i počnu da komuniciraju između sebe i sa javnošću u svojim zemljama. Svet je postao opasan, a alijansa ima svoj cilj.“
I analitičari i lideri NATO-a očekuju da će video snimci iz Ukrajine ubediti javnost da njihove zemlje moraju da ulože više u odbranu, radi razvijanja snaga koje mogu da odgovore na nove pretnje koje vrebaju Evropu i Severnu Ameriku.