ponedeljak, 21. april 2014

Intervju

Inosent: Velike unutrašnje podele u Siriji

Analitičarka Instituta "Kejto" smatra da za sada nema političke volje da se vojno interveniše u Siriji, ali ističe da je situacija u toj zemlji nepredvidiva.

Malu Inosent, spoljnopolitički analitičar u Institutu "Kejto" u Vašingtonu
Malu Inosent, spoljnopolitički analitičar u Institutu "Kejto" u Vašingtonu
Veličina slova - +
Branko Mikašinović
Pod kojim uslovima bi moglo da dođe do međunarodne vojne intervencije u Siriji? Kolega Branko Mikašinović je to upitao Malu Inosent, spoljnopolitičku saradnicu Instituta “Kejto” u Vašingtonu.
 
Inosent: „Za sada ne postoji politička volja da se vojno interveniše u Siriji, uprkos sve češćim zahtevima u američkom Kongresu da se takav korak preduzme. Incident sa obaranjem turskog aviona od strane sirijskih oružanih snaga, najviše nas je približio mogućoj međunarodnoj vojnoj intervenciji protiv Asadovog režima. Naime, Turska je mogla da se pozove na Peti član Povelje NATO-a i zatraži pomoć za takvu intervenciju, ali to nije učinila. Međutim, situacija u Siriji je veoma nepredvidiva i sve je moguće.“

Glas Amerike: Nakon sukoba i krvoprolića u Siriji, da li ta zemlja može da ostane  jedinstvena u svetlu različitih aspiracija brojnih sektaških i verskih zajednica?

Inosent: „Već je u toku delimična fragmentacija i neka vrsta podele teritorije, koja obuhvata područja pod kontrolom sirijske opozicije u odnosu na centralnu vlast u Damasku, kao i podele i rivalstva unutar same opozicije. Zatim imate znatnu kurdsku manjinu, koja je najveća u Siriji i predstavlja oko 10 -15 odsto celokupne sirijske populacije. Kurdi imaju svoje aspiracije, uprkos unutrašnjim podelama. Takođe, imate sunitsku zajednicu, arapske opozicione organizacije i nezavidnu poziciju manjinskih alavita, koji su sada na vlasti, što sve ukazuje na duboke podele i nedostatak političkog jedinstva opoziciije, verskih i etničkih grupacija, što bi mogao da bude veliki problem i u periodu posle Asada.“
 
Glas Amerike: Kakve su uloge Rusije, Irana i Turske u sirijskom konfliktu?
 

Inosent: „Rusija je već duže pokrovitelj Sirije, s obzirom da ima svoju bazu u toj zemlji, kao i jake ekonomsko-vojne veze, jer je Sirija kupac ruskog oružja. Rusija za sada ostaje na kursu podržavanja Sirije, posebno posle onoga što se dogodilo u Libiji, što Moskva vidi kao nastojanje Zapada da ograniči njen uticaj u tom delu sveta. U pogledu Turske, kurdska manjina u Siriji, na primer, odbacuje uticaj Ankare i njenu podršku opoziciji, jer u tome vidi direktnu opasnost za sebe i za stabilnost Sirije. Što se tiče Irana, teheranski režim, Rusija i Irak podržavaju Asada i mnogi smatraju da Iran ima ključnu ulogu u sirijskoj krizi, na šta je javno ukazao i bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, koji je naglasio da Iran mora da se uključi u mirovni proces, da bi se ovaj problem završio na miroljubiv i efikasan način. To znači da će biti neminovno da Iran, Sjedinjene Države i Rusija, sarađuju u rešavanju tog problema.“
Ovaj forum je zatvoren
Komentari
     
Nema komentara na ovom forumu temu. Budite prvi komentator

BESPLATNE VOA APLIKACIJE ZA IPHONE, IPAD I ANDROID UREĐAJE

Download mobile app for your Android device.
Download mobile app for your iPhone or iPad.

OTVORENI STUDIO

Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Instalirajte novu verziju Flash player-a.
Otvoreni studioi
X
20.04.2014
<p> <strong>Otvoreni studio</strong> je polusatna TV emisija Glasa Amerike koju emitujemo svakog radnog dana od 23 sata po srednje-evropskom vremenu. Uz vesti dana, gledaoci mogu videti i čuti intervjue sa poznatim ličnostima, izveštaje, analize i reportaže o ekonomskim, društvenim, naučnim i kulturnim zbivanjima SAD, regionu i šire.</p>

PRIDRUŽITE NAM SE...