Linkovi

Kako živeti zdravije?


Šaka oraha smanjuje rizik od smrtonosnih bolesti, joga smeha smanjuje stres, hodanje u prirodi vraća energiju, poručuju naučnici

Naučnici sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji utvrdili su da šaka oraha ili kikirikija, odnosno 10 grama dnevno smanjuje rizik od smrtonosnih bolesti.

Pit van den Brant je profesor na Univerzitetu u Mastrihtu.

"Orasi podjednako štite i žene i muškarce. Mogu da im produže životni vek i zaštite ih od nekih ozbiljnih bolesti".

Odavno je poznato da su orasi zdravi, a van den Brant kaže da je dovoljno dnevno uzimati 10 grama ovog koštunjavog voća.

"Najveća korist je kod srčanih oboljenja, a pozitivno deluje i na smanjenje smrtnosti uzrokovane kancerom."

Međutim naučnici ističu da se to ne odnosi na puter od kikirikija, koji je bogat solima i trans-mastima.

Joga smeha smanjuje stres

Smeh je lekovit i ljudi koji se puno smeju žive duže. Minut smeha ima isto dejstvo kao 45 minuta vežbi za opuštanje. Pre dvadeset godina jedan lekar iz Indije je pokrenuo jogu smeha koja se danas upražnjava širom sveta.

Pacijenti u jednoj bolnici u Manili upražnjavaju vežbe joge smeha da bi popravili raspoloženje, vratili snagu i smanjili stres. Instruktor joge smeha Paolo Trinidad kaže da pacijentima to pomaže da skrenu misli i iz samosažaljenja pređu u pozitivno razdragano stanje.

Pacijenti, od kojih se neki bore sa kancerom, kažu da je smeh u početku isforsiran ali ubrzo prerasta u pravi. Vežbe joge smeha najlakše se rade u grupi, a ono što je najzanimljivije je da se tehnika vežbanja nauči u samo dve seanse.

Hodanje u prirodi vraća energiju

Hodanje je najjednostavniji vid rekreacije i da bi se vratila energija i popravilo raspoloženje teba prošetati prirodom, kažu naučnici sa američkog univerziteta Stanford. Oni su pratili ponašanje 40 zdravih osoba od kojih su polovini rekli da sat i po vremena hodaju gradom, a drugoj polovini da šetaju u prirodi. Testovima je utvrđeno da su se oni koji su bili u prirodi, vratili puno opušteniji i spremniji za nove izazove od grupe koja je šetala gradom.

"Posmatrali smo delove mozga koji se aktiviraju kod opuštanja i primetili smo da su osobe koje su provele vreme u prirodi mnogo opuštenije i pod manjom tenzijom od onih koji su šetali gradom", kaže Gregori Bratmen sa Univerziteta Stenford.

Bratmen kaže da ne zna koliko je vremena potrebno da se provede u prirodi da bi došlo do poboljšanja raspoloženja i potpunog opuštanja ali savetuje:

"Moramo da počnemo da razmišljamo o tome kako da prirodu vratimo u gradove."

XS
SM
MD
LG