Oko trećina svih živih podvodnih organizama živi u koralnim grebenima, koji takođe štite obale od oluja dok u isto vreme obezbeđuju hranu i poslove za preko milijardu ljudi širom sveta. Porast temperature i kiselosti okeana, međutim uništava korale ogromnom brzinom. Čak 80 odsto korala na Karibima je mrtvo, kao i 75 odsto najvećeg koralnog grebena na svetu – australijskog Great Barrier Reef. U jednoj novoj studiji naučnici razmatraju korale koji su otporni na toplotu što bi moglo da im pomogne da pronađu nove načine da sačuvaju grebene u sve toplijem svetu.
U udaljenoj pacifičkoj laguni u američkoj Samoi, istraživači proučavaju jednu vrstu korala koja živi u dva spojena jezera u istom grebenu. Razlika je u tome što je jedno jezero toplije od drugog, priča marinski biolog na univerzitetu Stenford Stiven Palambi iz svoje laboratorije na obali okeana.
“U ovim posudama su korali koje smo jutros uzeli iz grebena. Do posle podneva, jedna vrsta korala je živa, a druga nije. U čemu je razlika”?
Korali iz hladnijeg bazena su prebačeni u topliji i posle otprilike godinu dana, presađeni korali su u laboratoriji testirani na toplotu. Prema rezultatima studije, koji su objaveljni u naučnom časopisu Science, korali koji su bili prebačeni su pokazali za oko polovinu manje tolerancije na toplotu u poređenju sa onim koralima koji su sve vreme proveli u toplijim bazenima. Ipak, presađeni korali su se prilagodili vrlo brzo u odnosu na to kako se organizmi prirodno razvijaju, ističe Palambi.
“Prema našim procenama, bilo bi potrebno između 50 i 100 godina da dođe do ovakve promene evolucijom, najviše zbog toga jer korali dugo žive i generacijski vek je dugačak. Dakle evolucija je u ovakvim slučajevima spora, dok fiziološki ove životinje izgleda jako brzo reaguju na promene u svojoj okolini i onda štite pojedinačne korale od toplote”.
Međutim, Palambi kaže da vrste korala koje prirodno rastu u toplijim delovima grebena imaju dvostruku prednost.
“Oni imaju gene koji im omogućavaju da tamo žive, tako da im je za prilagođavanje bila potrebna samo fiziologija. Korali iz hladnijih jezera takođe imaju fiziologiju, ali ne i gene za život u toploj vodi”.
Palambi objašnjava da rezultati ovog istraživanja sugerišu da bi pri zagrevanju okeana, neki korali mogli da se prilagode novonastaloj temperaturi, ali na žalost ne tom brzinom kojom se naša planeta zagreva.
“Ipak, ta sposobnost da fiziološki i evolucijski odgovore na promene bi možda mogla da im podari nekoliko dodatnih decenija, i možda da im da malo više vremena da se prilagode na klimatske promene. Nama to daje malo više vremena da rešimo problem”.
Rezultati studije, kaže Palambi, mogli bi da podstaknu odgovorne da grebene sa koralima otpornim na toplotu označe kao prioritet i stave pod zaštitu i dodaje da bi sa porastom temperature okeana, ovi otporni korali mogli i da pomognu pri oporavku oštećenih koralnih grebena.
U udaljenoj pacifičkoj laguni u američkoj Samoi, istraživači proučavaju jednu vrstu korala koja živi u dva spojena jezera u istom grebenu. Razlika je u tome što je jedno jezero toplije od drugog, priča marinski biolog na univerzitetu Stenford Stiven Palambi iz svoje laboratorije na obali okeana.
“U ovim posudama su korali koje smo jutros uzeli iz grebena. Do posle podneva, jedna vrsta korala je živa, a druga nije. U čemu je razlika”?
Korali iz hladnijeg bazena su prebačeni u topliji i posle otprilike godinu dana, presađeni korali su u laboratoriji testirani na toplotu. Prema rezultatima studije, koji su objaveljni u naučnom časopisu Science, korali koji su bili prebačeni su pokazali za oko polovinu manje tolerancije na toplotu u poređenju sa onim koralima koji su sve vreme proveli u toplijim bazenima. Ipak, presađeni korali su se prilagodili vrlo brzo u odnosu na to kako se organizmi prirodno razvijaju, ističe Palambi.
“Prema našim procenama, bilo bi potrebno između 50 i 100 godina da dođe do ovakve promene evolucijom, najviše zbog toga jer korali dugo žive i generacijski vek je dugačak. Dakle evolucija je u ovakvim slučajevima spora, dok fiziološki ove životinje izgleda jako brzo reaguju na promene u svojoj okolini i onda štite pojedinačne korale od toplote”.
Međutim, Palambi kaže da vrste korala koje prirodno rastu u toplijim delovima grebena imaju dvostruku prednost.
“Oni imaju gene koji im omogućavaju da tamo žive, tako da im je za prilagođavanje bila potrebna samo fiziologija. Korali iz hladnijih jezera takođe imaju fiziologiju, ali ne i gene za život u toploj vodi”.
Palambi objašnjava da rezultati ovog istraživanja sugerišu da bi pri zagrevanju okeana, neki korali mogli da se prilagode novonastaloj temperaturi, ali na žalost ne tom brzinom kojom se naša planeta zagreva.
“Ipak, ta sposobnost da fiziološki i evolucijski odgovore na promene bi možda mogla da im podari nekoliko dodatnih decenija, i možda da im da malo više vremena da se prilagode na klimatske promene. Nama to daje malo više vremena da rešimo problem”.
Rezultati studije, kaže Palambi, mogli bi da podstaknu odgovorne da grebene sa koralima otpornim na toplotu označe kao prioritet i stave pod zaštitu i dodaje da bi sa porastom temperature okeana, ovi otporni korali mogli i da pomognu pri oporavku oštećenih koralnih grebena.
